Према пореклу ондашње становништво Златова из 1903. године мможе се овако распоредити: Најстарије породице су: Кукићи од којих су: Васиљевићи и Илићи славе св. Луку. Бојовићи од којих су: Милићевци, Ђуровци, Брђанци и Гашићи, славе св. Арханђела. Обе породице досељене око 1750. године са Пештера у околини Сјенице.
- Сјеничко-пештерских досељеника има 2 породице са 93 куће.
- Из Шумадије има 3 породице са 18 куће.
- Из Тимочке-крајине има 1 породица са 2 куће.
стање из 1905. годинеķ
Кукићи (11.к), од којих су: Васиљевићи (21.к), Илићи (9.к), доселили из околине Сјенице, славе Св. Луку
Бојовићи (22.к), од којих су: Милићевићи (9.к), Ђуровићи (8.к), Брђани (5.к), Гашићи (6.к), славе св. Арханђео, доселили из околине Сјенице. Бојовићи и Кукићи су најстарији у селу, досељени су средином 18. века.
Радовановићи (9.к св. Петка), доселили из околине Деспотовца.
Стоиловићи (2.к св. Петка), доселили из Суви до – општина Жагубица.
Јосовићи (5.к св. Ђурђиц), доселили из Марковца – општина Велика Плана.
Миљковићи (2.к св. Никола), доселили из околине, а старином су из Сјенице, славе св. Врача.
Чичићи (4.к св. Никола), досељени из Свилајнца.
Васиљевићи (2.к св. Јован), доселили из села Костур у Македонији.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
A Radosavljevići?
ОдговориИзбришиMoj paradeda Atanasije Radosavljević stradao je upovlačenju srpske vojske preko Albanije
Deda rođen u Zlatovu 1911 Radosav Radosavljević
Mislim da ste preskočili neka prezimena