STRUČNIM RADOM DO REZULTATA

Prenosim u celosti tekst Nemanje Miškovića vlasnika "Akademija Mišković":

"Kao što sam u viber grupi roditeljima  polaznika Akademije Mišković obećao da moje fizičko odsustvo neće umanjiti kvalitet rada sa decom već da će se aktivnosti podići na jedan viši nivo upravo se to i desilo. 

U dobro organizovanom sistemu koji sam stvorio predhodne dve godine gde je stručan rad od strane kompetentnih licenciranih ljudi na  prvom mestu, rezultat ne može da izostane. Na kraju krajeva još na početku rada akademije sam govorio da će naš kvalitet rada biti prepoznat u nekom trenutku od saveza i da očekujem da će naša deca vremenom biti primećena i pozivana u razne reprezentativne selekcije.

 Eto nakon 2007.godine kad sam ja kao klinac ondašnjeg KK Sloga bio pozvan prvi put na reprezentativno okupljanje regiona centralne Srbije bilo je potrebno 15 godina da bilo ko iz  Despotovca bude primećen i pozvan rame uz rame sa decom iz mnogo većih gradskih sredina i klubova. Da se ne lažemo bez postojanja Akademije Mišković i znanja Košarkaškog saveza  ko to vodi i kako se tu radi pod čijim budnim okom smo non stop bili,  verovatno ni narednih 15 godina niko iz Despotovca ne bi zaslužio da se  tu nadje. 

Na svu sreću Akademija postoji, ja postojim,  šef stručnog štaba Vojislav Ćirović, postoji, dosta ljudi je tu logistički uključeno i biće ih još tako da se nadam da sve ovo ide na mnogo viši nivo.

 

A sad ono glavno zbog čega sam i napravio ovoliki uvod.

 Imam zadovoljstvo  da vas obavestim da je 5 devojčica i 4 dečaka članova Akademije Mišković u tri uzrastne selekcije bilo pozvano na reprezentativno okupljanje regiona centralne Srbije koja su se održala 23.10.2022.g za dečake u Kragujevcu a za devojčice u Velikoj Plani.

 Red je da ih ovde predstavimo.

 

🔸DEVOJČICE 2009.godište:

1) Magdalena           Miladinović 

2) Nevena Radosavljević

3) Milica Anžel

🔸DEVOJČICE 2010./11. godište:

1) Milica Stojković

2) Sofija Andrejić

🔹DEČACI 2009./10. godište: 

1) Miloš Stanojević

2) Lazar Jovanović

3) Ognjen Stamenković

4) Tadija Ivanović

Akademija Mišković je ponosna na svakog svog polaznika, deca su najbolje sudije kako nešto radiš, kod dece nema muljanja i prodaje magle, deca odlično procene ko im je posvećen i šta im pruža.

RODITELJI samo slušajte svoju decu u vezi sporta i tako im činite najbolje. Oni najbolje znaju gde im je dobro a na žalost u Despotovcu bolje mesto od Akademije Mišković ne postoji."

RAD UMESTO IGRE

 

Mateja Petrović iz Zlatova kod Despotovca učenik III razreda sa nepunih 9 godina umesto igre izabrao je rad u očevom servisu.

Danas kada svi beže od majstorskog posla mali Mateja sa puno ljubavi  i interesovanja pomaže svom ocu u auto servisu. Uz očevu pomoć radi na vulkanizerskoj mašini kao pravi majstor u montiranju i demontiranju guma. Svoje interesovanje za ovim poslom pokazao je još u ranom detinjstvu ne izbivajući iz očevog servisa.

Interesantno je i to da po završenom poslu sređujeje alat i čisti servis,jer sam tako želi,sa odgovorom"da mu bude čisto".

Na velko zadovoljstvo svojih roditelja Marine i Zvezdana mali Mateja je našao sebe u očevom servisu u radu.

On je jedino dete u Srbiji koje je po svojoj želji umesto igre izabralo rad i to kakav rad?!

Jednom kada se u servisu pokvarila mašina za vulkaniziranje Mateja je sa strepnjom isčekivao šta će biti dalje,a kada je problem bio rešen njegovoj sreći nije bilo kraja,radovao se kao kada ostala deca dobiju igračku.

Na pitanje zašto voli to da radi,odgovorio je"da mu se to mnogo sviđa i da želi da postane profesonani mehaničar,usput je dodao da od automobila najviše voli Audi  ".

Na kraju da naglasim da Mateja sve to radi pod očevim nadzorom,jer ipak je on dete.

Autor: @liber54

JUBILEJ

 

Na veliku žalost starica Milka Milutinović je preminula u 93 godini života,ali će ostati poznata po svom vedrom duhu i naširoko poznatom namazu "MAKALO".

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Starica Milka Milutinović iz Strmostena(5.11.1931) ovih dana ulazi u desetu deceniju života. Starica koja je poznata po receptu za čuveno"Resavsko makalo" koji su prenele sve srpske novine preuzevši ga iz poznatog magazina"Opanak" i danas je krepka i raspoložena za razgovor.

Priča o periodu svog života koji ona smatra najepšim kada je živela podno Beljanice sa svojim mužem Milanom.

Živela je na obali rečice Debeli potok kojom je tekla čista kao suza izvorska voda. U ambijentu koji je plenio svojom lepotom sa kućicom u moravskom stilu okruženu stoletnim bukovim stablima. Iznad kuće gde je živela uzdizala se prelepa Beljanica(1339m)koja kao da je u zagrljaju čuvala livade i polja ispod sebe. Na livadama su pasla stada ovaca i krupne stoke od kojih su starica i njen suprug živeli,podižući svoju decu. Stočarstvo im je bilo osnovna delatnost od koje su živeli praveći istovremeno resavski sir i čuveno"Resavsko makalo"po kojem je starica Milka i poznata.

Doživela je starica Milka da pored svoje dece dočeka unučiće,paraunučiće i čukununučad. Njena radost zbog toga je neizmerna,kao što kaže"ona je najbogatija na svetu i njeno srce je ispunjeno do kraja".

Pozdravljam se sa staricom Milkom sa željom da se opet sretnemo i nastavimo naš razgovor dalje.

Autor:@liber54

ZATVOREN DEO PUTA ĆUPRIJA-DESPOTOVAC

Državni put II A 186 Ćuprija-Despotovac, na deonici od nadvožnjaka preko auto-puta do skretanja za Ivankovac, biće zatvoren za saobraćaj. Obustava saobraćaja na toj deonici trajaće od srede 19.10.2022 do subote 5.11.2022 godine,saopštilo le Preduzeće za puteve Kragujevac.

 Saobraćaj na ovom delu puta se zbog radova na rekonstrukciji   ovog državnog puta puta obustavlja do naznačenog datuma.

 Saobraćaj će se odvijati alternativnim putnim pravcima, prema postavljenoj signalizaciji. 

Za pravac prema Despotovcu alternativa je Supska-Krušar-Glogovac-Veliki Popović Medveđa-Despotovac. 

A za pravac prema Ivankovcu alternativa je: Put prema Senju-Ivankovac-Paljanje-Bigrenica-Kovanica-Jezero-Popovnjak-Despotovac.

(Na ovom pravcu mogu ići vozila do 3t !!)

OSNOVNA ŠKOLA DESPOT STEFAN VISOKI - 146 GODINA

 

Nova škola

Stara škola iz 1876

Stara škola iz 1957

Nastavnici 60-setih godina

ОСНОВНА ШКОЛА „ДЕСПОТ СТЕФАН ВИСОКИ“

Пише: Стојадин Томић

Основна школа „Деспот Стефан Високи“ је институција са дугачком и

богатом традицијом која траје скоро 140 година. Са поносом носи назив по

чувеном српском владару и сину кнеза Лазара. Школа је носилац образовне

активности не само града Деспотовца, већ и целе Горње Ресаве.

Зграда школе налази се у урбаном делу Деспотовца, покрај главне са-

обраћајнице Деспотовац–Свилајнац, у Рудничкој улици бр. 10. То је модерно

здање за које се слободно може рећи да је бисер Ресаве, како у просторном,

тако и архитектонском погледу. Наследница је прве основне школе која је ту

саграђена пре скоро дванаест деценија. У новој грађевини, која има 7.415 ме-

тара квадратних, наставу похађају ученици од првог до осмог разреда, њих

560, а на располагању су им 29 учионица, кабинети за физику, хемију, биоло-

гију, информатику, затим фоно-кабинет, мултимедијална учионица, библиоте-

ка са око 12.500 књига, фискултурна дворана.

Зграда школе, саграђена 1975. године П+1, која је сада у саставу школ-

ског комплекса и спој између нове школске зграде и спортске хале има: каби-

нете за географију са припремним просторијама, свлачионице са санитарним

чворовима, трпезарију, кухињу, магацински простор, котларницу, радионицу

за домаре, канцеларије, зубну амбуланту, ординацију за педијатра, канце-

ларије за педагошко-психолошку службу, наставничку канцеларију. Број за-

послених у школи креће се око 90, од чега је у настави њих 57.

Спортску халу поред ученика користе и грађани. Поседује око 1.000

места на трибинама, пространи хол, справарницу, санитарне просторије,

свлачионице са комплетном опремом за мале спортове (кошарку, рукомет,

мали фудбал, одбојку). Школа има и свој спортски и саобраћајни полигон. То

су игралишта за мале спортове, сва су асфалтирана и прописно обележена, а

на некима има и трибине за гледаоце. Школско двориште је један од најлеп-

ших паркова у граду, пространо, са травњацима, тротоарима, поплочано бе-

тонским плочама, засађеним цвећем и украсним дрвећем. Својим постојањем

игра веом важну улогу у очувању животне средине.

Основна школа „Деспот Стефан Високи“, поред матичне школе у Деспо-

товцу, има у свом саставу и 7 подручних четвороразредних школа у селима:

Липовица, Милива, Витанце, Трућевац, Бељајка, Буковац и Ломница. Број уче-

ника креће се око 110, у 12 одељења, а у настави је 13 учитеља. Укупно гле-

дано, матична школа са истуреним одељењима у школској 2014/15. години,

имала је око 670 ученика, у 36 одељења.

Ипак, највеће богаство школе су њени ученици, који је улепшавају

својим смехом и успесима од почетка до краја школовања, од пријема првака

до испраћаја осмака.

Деспотовачка школа је, слободно се може рећи, модерна, савремено

конципирана школа, која нуди квалитетан програм, негује атмосферу толе-

ранције и конструктивне комуникације, која је у стању да одговори потребама

времена и прати научно-технолошка достигнућа. Гаранција за то су и многе

генерације ученика које су прошле кроз клупе ове школе, на путу свог сазре-

вања и које су одавде однеле знање и вештине којима су их научили њихови

учитељи и наставници.

У протеклим годинама свог постојања, школа је расла и развијала се,

мењала свој изглед и радни амбијент, богатила своје кабинете новим настав-

ним средствима, али је успевала да остане млада и амбициозна, али и захтевна.

За сво ово време присутан је садржајан и самопрегоран рад генерација учи-

теља и наставника у школи, што потврђују резултати и многобројна признања

и награде које ученици остварују на такмичењима. Награде и признања које је

добила школа, показују да оно што раде, заиста и вреди и даје резултате. A да

ти резултати заслужују пажњу, говори и податак да је у овој школи, поред више

хиљада свршених основаца и стотину „вуковаца“, школа изнедрила и 7 док-

тора наука, већи број магистара и преко 300 факултетски образованих људи.

На фотографијама: Колектив школе 1957, 1964, 1995. и министар просвете Јово Тодоровић отвара нову школу 1997. године.

MORAVSKA ULICA USKORO JEDNOSMERNA

Despotovac- priča se da će uskoro Moravska ulica biti jednosmerna.

To je ulica koja prolazi pored trga despota Stefana Lazarevića i autobuske stanice. Dvosmerni saobraćaj ovom ulicom je postao skoro nemoguć,zbog parkiranih vozila. 

Veliki broj vozača da bi izbegao plaćanje parkiranja u glavnoj ulici parkira svoja vozila  u Moravskoj ulici,jer se tu parkiranje ne naplaćuje.

Ako je to tačno,zar nije bolje da se Moravska ulica zatvori za saobraćaj na potezu od Nemanjine do parkinga preko puta Reflexa?!

                Nemanjina ulica

      Moravska ulica prema parkingu

To bi stvorilo sigurnu zonu za decu koja su na trgu,jer ne bi bila u opasnosti prilikom istrčavanja na ulicu za loptom. Ujedno bi prestavljalo mirnu zonu za sve posetioce trga bez buke i prašine.

Snabdevanje prodavnica robom u delu od parkinga do pešačkog prelaza bio bi moguć svakog dana, u određenom vremenskom periodu.

Još da naglasim da ovakve stvari trebaju da prođu javnu raspravu i da građani Despotovca daju svoje predloge,jer sve promene će oni prvo osetiti.

Organi lokalne samouprave treba da znaju da su oni tu zbog građana,a ne građani zbog njih!

USKORO POTPUNA OBUSTAVA SAOBRAĆAJA

 

Na  državnom putu  AII 186  Ćuprija - Despotovac zbog radova na putu uskoro će doći do potpune obustave saobraćaja.

Obustava će se odvijati u dve faze,prvo na deonici od Ćuprije do skretanja za Ivankovac,a zatim od skretanja za Ivankovac do Virina.

Za to vreme saobraćaj prema Despotovcu odvijaće se preko Supske-Krušara-Glogovca-Velikog Popovića i Medveđe. Alternativni pravac je preko Balajnca  i zaobilaznice u Vitancu.

O početku i trajanju obustave saobraća na deonici puta Ćuprija-Virine javnost će biti blagovremeno obaveštena od strane JP Putevi Srbije.

Nakon otvaranja deonice Ćuprija-skretanje prema Ivankovcu saobraćaj prema Despotovcu je moguć preko Ivankovca-Paljana-Bigrenice-Kovanice-Jezera i Popovnjaka.                  

Treba napomenuti da će državni put AII 186 Ćuprija - Despotovac po završetku radova biti moderna saobraćajnica sa većom širinom puta i novim asfaltom.

ZAŠTO DESPOTOVČANI PLAĆAJU NAJSKUPLJU VODU U SRBIJI⁉️

Ako već znamo da je Despotovac jedan od najskupljih gradova što se tiče osnovnih potrepština za život,pitam se zašto je i m3 pijaće vode među najskopljim u Srbiji.

Važno je napomenuti da Despotovac koristi izvorsku vodu kojoj se od izvorišta do kranjih potrosača vrši hlorisanje i dodatak rezidualnog hlora(Hlor koji prati vodu u mreži do krajnih potrošača.) Drugi gradovi za razliku od Despotovca imaju fabrike vode koje prečišćavaju vodu,što poskupljuje proizvodnju pre nego što se voda šalje do krajnjeg potrošača. Troškovi prečišćavanja vode su znatna stavka u postupku proizvonje pijaće vode.

Da li Vam se ne čini da u Despotovcu krajnji potrošači plaćaju sve greške lokalne samouprave,koja je i osnivač JKP u Despotovcu?!  Pitam se da li nadležni znaju koliki su gubici vode od izvorišta do krajnih potrošača,što na kraju utiče i na cenu vode?

Česti prekidi vodosnabdevanja su takođe priča za sebe i postavlja se pitanje koliko će to još trajati i ko je zbog toga odgovoran.

Jedan od osnovnih uslova za normalan život je redovno vodosnabdevanje pijaćom vodom.To istovremeno smanjuje rizik od alimentarnih infekcija i podiže kvalitet života.

Pokušaću da vam preko tablica prikažem cenu pijaće vode i kanalizacije u gradovima širom Srbije.

       Cena vode i kanalizacije u Despotovcu

Svilajnac

Ćuprija

Jagodina

Paraćin

Beograd

Niš

Kragujevac

Kraljevo

Novi Sad

U sledećim tabelama prikazaću cenu u m3  pijaće vode u većinu gradova u Srbiji.

Na osnovu svega izloženog komentar nije potreban,sve je transparento sa jednostavnim pitanjem ZAŠTO!? 

liber54@

DESPOTOVAC - NESTAJEMO POLAKO

 

Demograf piše:Naveća smrtnost u Srbiji u poslednjih 75 godina.                    Goran Penev ističe kako su i promenjene i opšte stope smrtnosti i dužine očekivanog trajanja života su još nepovoljnije.

Od 169 0pština u Srbiji samo njih 6 je tokom prethodne godine imalo pozitivan prirodni priraštaj,ito:             - Novi Pazar;                                           - Bujanovac;                                           - Sjenica;                                                 - Novi Sad;                                               - Preševo;                                                 - Tutin.                                                                                                               Čak i Beograd u kome živi blizu 1/4 stanovništva nije imao pozitivan prirodni prirašta.

Despotovac spada u opštine čiji je prirodni priraštaj negativan,sa tendencijom daljeg rasta nehativne stope.

Osnovni podaci za opštinu Despotovac mogu se videti u sledećoj tabeli.

Prema tabeli stanovništva po starosnim grupa i polu za 2020 i 2021 godinu možemo videti da je u Despotovcu permanentan pad stanovništva.

Iz tabele se vidi da 2021 godine ima manje stanovnika u odnosu na 2020 godinu za 514 stanovnika.

U sledećoj tabeli možete videti broj živorođenih i broj umrlih u periodu 2006-2021 godine.

Treća tabela prikazuje broj umrlih prema polu,2019-2021 godine.

Sledeći grafikon prikazuje stanovništvo opštine Despotovac po starosnim grupama za 2021 godinu.

 Grafikon ispod pokazuje stopu smrtnosti usled samoubistva za period 2019-2021godine.

Što se tiče zdravstva u 2020 godini opšti podaci su sledeći- vidi tabelu ispod.

Po svemu izloženom možemo zaključiti da nam je stanovništvo sve starije,da je smrtnost iz godine u godinu sve veća i da  je prirodni priraštaj sve manji.

Rezultati popisa stanovništva iz 2022 godine prikazaće pravo stanje za opštinu Despotovac,u smislu broja stanovnika,broja rođenih i broja umrlih. Iz toga će se videti i prirodni priraštaj,razlika između broja rođenih i umrlih.

OPŠTINA DESPOTOVAC - OPŠTI PODACI

Opšti podaci o opštini Despotovac

Opština Despotovac smeštena je sa istočne strane Velike Morave, u istočnom delu Srbije i teritorijalno pripada Pomoravskom okrugu. Teritorija Opštine prostire se na 623 kilometara kvadratnih, od čega poljoprivredno zemljište zauzima 31.481 ha, a šumsko 26.688. 42,1% ili 26.196 ha ukupne teritorije čine obradive površine, a oranice i bašte dominiraju u strukturi ovog zemljišta. Zapadni deo Opštine pogodan je za poljoprivrednu proizvodnju jer je ravničarskog karaktera, brdsko-planinski predeo prostire na istoku, gde se nalaze Kučajske planine, a reka Resava protiče skoro čitavom dužinom opštinske teritorije.

Opština, pored Despotovca kao gradskog naselja, u svom sastavu ima još 32 naseljena mesta, a to su: Balajnac, Bare, Beljajka, Bogava, Brestovo, Bukovac, Veliki Popović, Vitance, Vojnik, Grabovica, Dvorište, Židilje, Zlatovo, Jasenovo, Jezero, Jelovac, Lipovica, Lomnica, Makvište, Medveđa, Miliva, Panjevac, Plažane, Popovnjak, Ravna Reka, Resavica, Resavica (selo), Senjski Rudnik, Sladaja, Stenjevac, Strmosten i Trućevac.

Na teritoriji opštine Despotovac, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, živi 23.191 stanovnika, a većinsko stanovništvo je srpsko sa udelom od 93,1%, zatim slede Vlasi sa 2,9%. Opšta gustina naseljenosti iznosi oko 37 stanovnika po kilometru kvadratnom, ukupan broj domaćinstava je 8.203, od čega je poljoprivrednih oko 3.132. 

Istorija Despotovca

U okolini Despotovca pronađeni su najstariji ostaci ljudskih naseobina ovog kraja. Na području Resave, iz perioda neolita, otkrivena su veća naselja u Medveđi, Milivi i Strmostenu. Arheološki materijal otkriven na ovoj teritoriji je raznovrstan, pa su tako delovi zemljanih sudova pronađeni u velikoj pećini kod Strmostena, a kameni čekić u Radoševoj pećini. Resavska pećina je bila naseljena još u praistoriji, a Gornju Resavu naseljavala su i tračka plemena Tribali i Mezi, a u Rimskom carstvu bila je deo rimske provincije Mezije. Rimljani su bili poznati rudari, ali i ljubitelji toplih i mineralnih voda kojih ovde ima.

U VII veku dolaze Sloveni koji su ovde osnovali svoju državu, a njihovo doseljavanje dovelo je do najveće promene etničkog sastava. Žarište duhovnosti i kulture, Resava postaje posle Kosovskog boja (1389. godine), kada je centar srpske države bio pomeren u moravsku Srbiju. Kultura u moravskoj Srbiji u ovom periodu cveta, a nastaje i niz zadužbina od kojih je manastir Resava (Manasija) najveća i najznačajnija. Kao selo Voinci (Vojnik), Despotovac se prvi put pominje 1381. godine, u povelji darovnici kneza Lazara i, poput drugih resavskih sela, bilo je naseljavano i raseljavano za vreme Turske vladavine.

Iz austrijskih spisa, iz 1783. godine, saznajemo da Vojnik (Despotovac) ima 30 hrišćanskih kuća, a Resava je nakon oslobođenja od Turaka bila jedan od dva sreza Ćuprijskog okruga, sa centrom u Paraćinu i Svilajncu. U više navrata pokretano je pitanje stvaranja trećeg sreza u ćuprijskom okrugu, jer je sreski centar Svilajnac bio udaljen stanovnicima Gornje Resave, te će se oko ovog pitanja razviti borba između manastira Manasije sa selom Vojnik, sa jedne, kao i sela Velikog Popovića, sa druge strane.

Kralj Milan Obrenović je 1882. godine doneo odluku da se selo Vojnik, u znak sećanja na despota Stefana Lazarevića, koji je tu od 1407. do 1418. podigao Manasiju, ubuduće zove Despotovac. Ovim ukazom Despotovac je proglašen i za varošicu, pa je tako ćuprijski okrug dobio tri sreza i sreska centra – Svilajnac, Paraćin i Despotovac. Nakon ukaza i dobijanja statusa varošice i sreskog centra, Despotovac se intenzivnije razvija.

 

 

 

Opština se nalazi između 43º57“ i 44º13“severne geografske širine i 21º15′ i 21º50′ istočne geografske dužine, na nadmorskoj visini od 130 do 1.336 metara (Beljanica). Gornja Resava, čiji je centar Despotovac, nalazi se u kraju koji je bogat šumom i rudama, na kontaktu despotovačkog basena i obronaka Beljanice i Kučaja, a njen geografski položaj određuje i klimatske karakteristike. Pruža se u pravcu jugoistok-severozapad, na severu je ograđena razvođem prema Mlavi, na jugu razvođem prema Velikoj Moravi, na istoku su, već pominjani, Beljanica i Kučaj, dok je prema velikom Pomoravlju široko otvorena na severozapadu.

S obzirom na to da leži na različitim nadmorskim visinama, kao i da je presecaju brojne klisure i kanjoni, klimatske prilike su ovde različite. Klima je u osnovi umereno-kontinentalna, a karakterišu je umereno hladne zime, umereno topla leta, ali i jasno izražena godišnja doba. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 11,4oC, a na planinskim grebenima niža je za 3 do 5oC. U zimskim mesecima (novembru, decembru, januaru i februaru), kada su temperature niske, relativna vlažnost vazduha je najveća, dok je leti obrnuto, pa su najniže vrednosti u julu i avgustu. Količina padavina u kotlinama je 698 mm, a na planinskom zaleđu i do 850 mm. Od vetrova najdominantniji su severozapadni i jugoistočni (košava), a decembar, januar i februar su najoblačniji zimski meseci.

Brdsko-planinski predeli, raznovrsnost flore i faune, rečni tokovi i prirodne lepote pružaju dobre uslove za razvoj ribolovnog, lovnog i rekreativnog turizma. Prisustvo mnogobrojnih jama, vrtača, uvala i pećina uzrokovao je kraški sastav planine Beljanice, a najpoznatija je Resavska pećina, dugačka 2.830 metara, čiji je pravi naziv Divljakovačka pećina jer se nalazi na obodu istoimenog polja. Selo Lisine leži na 376 metara nadmorske visine, na proširenom delu kanjona Resave, dok snažno Veliko vrelo, koje izvire iz kamena planinskog visa Sokolac, posle nekoliko stotina metara pravi atraktivan vodopad Lisine.

Saobraćajnicama je Despotovac dobro povezan sa 8 opština koje ga okružuju, lokalna mreža puteva iznosi 87,5, a ukupna dužina regionalnih puteva iznosi 112,5 km. Opština je povezana i sa autoputem Beograd-Niš, a postoji i železnička pruga koja je povezana sa magistralnom prugom Beograd-Niš-Skoplje.

U opštini Despotovac, prema zvaničnim podacima iz popisa poljoprivrede koji je Republički  zavod za statistiku sproveo 2012. godine, 3.843 gazdinstva koristi poljoprivredno zemljište. U najvećem broju imaju oranice i bašte, odnosno najčešće gaje kukuruz za zrno (njih 2.993), a zatim pšenicu i krupnik – 2.386 gazdinstava. Prema broju slede poljoprivredna domaćinstva koja proizvode detelinu – 1.280, lucerku – 821 i krompir (njih 730).

Najveći broj gazdinstava su porodična (99,95%), a ostalo su pravna lica.

Ukupno 502 gazdinstva specijalizovano je za žitarice, njih 584 bavi se različitim kombinacijama useva i stoke, međutim najviše je onih koji se bave ratarstvom, svinjama i živinom kombinovano (603).

Poljoprivredom se u Despotovcu bavi 9.113 ljudi, a muškarci prednjače kada je reč o ukupnom broju.

Kada je reč o nosiocima gazdinstava u Despotovcu, muškarci su ponovo u prednosti i učestvuju sa 81,94%, dok je udeo žena mnogo manji (18,06%).Kada je reč o članovima poljoprivrednih domaćinstava, tu su muškarci u manjini i ima ih 34,33%.

Izvor:Agromedia

PEČURKE - SLAST I STREPNJA❗

Putem sredstava javnog informisanja saznajemo da je na VMA smešteno 8 osoba, zbog trovanja pečurkama i nalazi se u teškom stanju.

Ovo nije prvi put,bilo je toga i ranije,trovale su  čak i cele porodice,a bilo je i smrtnih slučajeva.

Pečurke na našoj trpezi su poslastica,dar prirode,ali uvek treba biti obazriv.

Pečurke nabavljati na provernim mestima ili kod dobrih poznavalaca istih,sve ostalo je rulet.

Kao veći deo Srbije tako i despotovačka Opština ima predivne terene za sakupljanje pečuraka.

Na padinama Beljanice i okolnih brda nalaze se tereni bogati pečurkama i gljivama.

Sakupljanjem se bave cele porodice kojima je ovaj posao veoma poznat,jer to rade godinama ali pečurke sakupljaju i mnogi izletnici kojima ovaj hobi nije baš do kraja poznat.

Pečurke se sakupljaju od juna do novembra i njihova izdašnost zavisi od vremenskih uslova(temperatura,kiša i još nekih faktora).

Ranijih godina kada su po pečurke dolazili,itlijani francuzi i nemci,kada je otkupna cena bila ok 15 DM, mnoga domaćinstva su od sakupljanja pečuraka pravila kuće i kupovala poljoprivrednu mehanizaciju.

Postoje jestive i otrovne pečurke koje su čak međusbno slične,tako da još jednom ponovim kod sakupljanja i konzumiranja treba biti obazriv.

       VRSTE PEČURAKA 

     ▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️

       JESTIVE PEČURKE

Načešće jestive pečurke na našim terenima su:

- Vrganj -Boletus ratikulatus;

- Šampinjoni-Agarikus bisporus;

- Jajčara-Amanita caesarea;

- lisičara-Cantharellus cibarius;

- Mlečnjača-Lactarius vietus;

-Šitaka-Lentinula edodes;

- Rudnjača-Agaricus capestris;

- Škripac-Polyporus squamosus;

- Bukovača-Pleurotus ostrearus.

    OTROVNE PEČURKE

Najčešće otrovnice na našim terenima su:

-Otrovna rudnjača(otrovni šampinjon)-Agaricus xanthodermus;

- Zelena pupavka-Amanita phalloides;

- Muhara(spada u red naprednih pupavki)-Amanita musharia;

-Otrovni vrganj-Rubroboletus satanas.

Moj savet Vam je na kraju ako kao početnik idete da skupljate pečurke uradite to sa nekim ko je dobar poznavalac pečurki.

Tada će te saznati gde raste koja pečurka,kako se beru i kako se razlikuju❗