Despotovačka zelena pijaca do osamdesetih godina se nalazila na mestu sadašnjeg trga despota Stefana Lazarevića,preko puta autobuske stanice.
U to vreme prodajna mesta su bila na betonskim tezgama,a u pozadini se nalazila Zagina i čkika Mišina ribarnica i časovničar.
Ulica kralja Milana koja je sada pešačka zona bila je ulica za saobraćaj u oba smera.
Izgradnjom nove zelene pijace sa desne strane Takovske ulice,pijaca je dobila novo savremeno lice i nalazila se u središtu okružena mnogobrojnim lokalima i privatnim kućama.
Sačinjavale su je mnogobrojne metalne tezge sa nastrešnicom,a mnoga prodajna mesta su bila i na betonu.
Pijaca je imala i mokri čvor sa toaletima što prethodna nije imala i zadovoljavala je potrebe u tom vremenu.
Od tog vremena prošlo je oko 40 godina a despotovačka pijaca je ostala ista,za razliku od pijaca u okolnim gradovima pomoravlja.
Tezge su izraubovane,kišnim danimana na pijaci leži voda,jer pijaca nema kišnu kanalizaciju,a mokri čvor je zapušten i nehigijenski.
Ulica kralja Milana i Takovska su i same postale prodajna mesta gde se izlažu mnogobrojni poljoprivredni i drugi proizvodi,a u kišnim danima njima teče reka.
Najveći paradoks je i to što se tim ulicama u pijačnim i vašarškim danima odvija saobraćaj,a na trotoarima je izložena roba za prodaju i pešaci su izloženi permanentnoj opasnosti.
Došlo je vreme da i Despotovac dobije savremenu zelenu pijacu kao okolni gradovi pomoravlj,sa kišnom kanalizacijom,pokrivenošću i rashladnim vitrinama za mlečne i suhomesnate proizvode.
Da se zabrani saobraćaj za motorna vozila(osim u jutarnjim i popodnevnim satima zbog dopremanja i otpremanja robe),a trotoari prepuste pešacima.
Da se izgradi nov savremeni mokri čvor i da se redovno održava,makar se usluga i naplaćivala.
Mislim da despotovčani zaslužuju da se svrstaju u red gradova pomoravlja koji imaju uređenu zelenu pijacu.
