Медвеђа (Деспотовац)
Порекло становништва села Медвеђа, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према кљизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је у ресавској равници на мало уздигнутој у врло лепој заравни. Кроз село протичу Пасуљички Поток и Брестовачки Поток или Клењар.
Земље и шуме.
Делови сеоског атара су: Чичиковац – на источној страни, у равници, Ваљавица, Пасуљички Поток, Падалиште, Гушћар, Тупанар, Томикућа Пољана, Пландиште, Поскурички Поток, Бело Поље, Вртиште (ка југу), Топољак, Кључ, Река, Сибак, Градиште, Гробљиште и Стара Медвеђа.
Тип села.
Село се дели на Горњу у Доњу Малу. Има 227 кућа 15 родова.
Сеоска слава је св. Јован Златоусти а заветине су Младенци – за здравље деце и Петка пре зимски Никољдан.
Године 1819. село је имало 49 кућа и 55 пореских глава а 1870. године имало је 171 пореску главу.
Име селу.
По једном предању село је добило име по медведима којих је ту некада било много а по другом казивању названо је по истоименом селу одакле су дошли први досељеници.
Старине у селу.
У Старој Медвеђи, где је данашње гробље – на источној страни села – налазе се развалине старог града. Око ових развалина и у њима налазили су се стари сребрни, бронзани и бакарни новци и разне ствари из старина. По многим рударским лампама, које се налазе, може се мислити, да је ту било, поред војничког, и неко рударско насеље. До града је било старо гробље, на које се и данас наилази приликом копања. Ту је било после и старо медвеђско гробље а ту је и данашње.
Постанак села и порекло становништва.
По предању Медвеђа је први пут била преко Ресаве на месту „Гуштер“, па се отуда померило код Старог Гробља а одатле на данашње место. Узрок померања остао је непознат. И ово село има много досељеика.
У Горњој Мали су:
–Велисављевићи, славе Јовањдан. Доселила су се пре 200 година са Косова, са много оваца, четири брата: Велисав, Радојко, Радивоје и Миљко и по најстаријем брату је цео род добио презиме. Исти род је био у и Старој Медвеђи, те се сматра да су најстарији у селу а од њох је био кнез Милисав Велисављевић.
–Крсјанићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Балајинца. Старом Крсти, Крсјану, удавило се дете у каци са сурутком а Турчин га тражио да за то плати глобу и он побегне у Медвеђу. У Медвеђи после кажу Турчину да ту не живи никакав Крста, већ Крсјан, те му тако сакрију траг.
–Новаци, славе Јовањдан. Они су из Старог Аџибеговца-Старог Села.
–Радивојци, славе Јовањдан. Они су из Брестова.
–Јованчевићи, славе Никољдан. Дошли су из Вирина.
–Шајкићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дражимировца.
–Бакићи, славе Илиндан. Доселили су се из Грабовца а тамо из Срема, те их зову Маџари.
–Предићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Породина код Пожаревца, били су Власи па се посрбили.
–Бркићи, славе Никољдан. Доселили су се из Кованице пре 40 година.
У Доњој Мали су:
–Васићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми торбари и не знају одакле су се доселили.
–Бугарчићи, славе Никољдан. Доселили су се из Великог Извора код Зајечара.
–Маленовићи, славе Св. Враче. Предак дошао из Купиновца. Стари Мален је дошао на имање као домазет-призет.
–Ђорићи, славе Аранђелован. Доселили су се из околине Врања.
–Мијатовићи, славе Св. Јована Зллатоустог. Дошли су из Старе Медвеђе.
–Радовановићи, славе Трифундан и Аранђелован. Они су из Роанде.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава.
Hvala, odličan text.
ОдговориИзбриши