Resavka – nekada veoma popularna, a sada zaboravljena rasa svinja.
Autohtone rase domaćih životinja retke su na poljoprivrednim gazdinstvima i potisnute uprkos kvalitetu proizvoda koje daju. Mnoge od njih su danas ugrožene i apeluje se na njihovo očuvanje i odgajanje.
Među njima je i autohtona vrsta svinja Resavka.
Naš sagovornik docent dr Žolt Bečkei sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu otkriva odlike rase svinja resavke koja je ranije bila rasprostranjena, a danas je potisnuta drugim rasama.
„Resavka je autohtona rasa svinja koja je nastala tokom 19. veka neplanskim ukrštanjem naše stare, takođe autohtone rase šumadinke i jedne uvezene engleske rase, koja je u to vreme bila veoma popularna – beršir. Ime duguje geografskom području gde se najviše gajila, okolina reke Resave i brdoviti predeli istočne Srbije”, rekao je Bečkei.
Kako kaže, u narodu je često nazivana i vezičevskom svinjom. Ima karakterističnu izduženu glavu sa klopavim ili poluklopavim ušima, kao i srednjedugačak trup koji je uzan. Boja je šarena, čekinje su grube i crne, riđe, sivkasto-bele boje, koje formiraju pege po celom telu.
„Ova rasa svinja spada u proizvodnu kategoriju svinja koja se zove “polumasne svinje”, što podrazumeva da se po proizvodnim osobinama ova rasa nalazi izmedju masnih rasa i mesnatih rasa svinja. Meso je prošarano mašću i ukusno, malo grubljih vlakana u odnosu na moderne rase. Resavka ima dobru sposobnost za proizvodnju mesa i masti”, rekao je sagovornik našeg portala.
Prema njegovim rečima, ova rasa svinja ima nešto manju plodnost, krmača prasi šest ili sedam prasadi telesne mase 1,2 kilograma. Resavku odlikuje čvrsta konstitucija i dobro izražena otpornost.
Krmače prosečno teže od 130 do 150 kilograma, dok su nerastovi nešto veći i teški su oko 160 kilograma. Dobro koriste hranu i generalno se lako tove na običnim mešavinama žitarica i zelene hrane.
Ova sorta je ipak zbog osobina tovnosti i mesnatosti, kao i konverzije hrane potisnuta od modernih rasa svinja.
Autor: Agromedia
