SELO ŽIDILJE - POREKLO

Порекло презимена, село Жидиље 

Порекло становништва села Жидиље (Џидиље), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

                                         

Положај села.

Село је на Маквиштанском Потоку.

Воде.

Једини извор у селу зове се Јасикар.

Земље и шуме.

Делови Жидиљске Планине су: Велика Аршица (Шица), Мала Аршица, Црвено Поље, Антрвељ, Ћерчег, Врелски Врх и Средњи Врх.

Делови сеоског атара су: Крајиште, Бара, Врелски Поток, Маквиште, Селиште, Лесковица, Остри Врх, Ђуча, Орловац, Мајдан, Бабина Глава, Стрњак, Мегин, Пасуљски Врх, Добра Вода, Страна и Ракита.

Тип села.

Село се дели на Српску и Влашку Малу. Има око 160 кућа и 7 родова.

Године 1819. село је имало 9 кућа и 12 пореских глава а 1870. године имало је 97 (пише кућа) мислим да је ово број пореских глава, оп. Милодан.

Старине у селу.

У Селишту су, испод Влашке Мале, развалине од цркве Св. Пантелије. Недалеко од ове цркве је и Џидовско Гробље. На многимм местима по планини и атару има остатака од рударских окана, око којих сасе налазе многе старинске рударске и војничке ствари, стари новац и комади посуђа.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се поуздано када је село засновано. По очуваном предању и по неким траговима људских рукотворина, као и по имену села изгледа да је овде било одавно насеље, само су се становници мењали. И ово село је премештано, било је у Селишту – испод данашњег села – па се овамо поместило из непознатих разлога. Изгледа да је старо Селиште сасвим расељено а ово данашње поново насељено, без икакве везе са старим насељем. Власи (Румуни) су се доселили пре Срба, те су бољи положај заузели.

У Српској Мали су:

–Лекићи, славе Св. Петку. Доселили су се пре 70 година из Мутнице код Параћина.

–Омољци, славе Трифундан. Дошли су из Шарбановца у Тимочкој Крајини.

–Малечкановићи, славе Св. Атанасије. Не зна се одакле су.

У Влашкој Мали:

–Вујићи, славе Никољдан. Они су из Ердеља.

–Првуловићи су се доселили из Црне Реке, славе Јовањдан.

–Мурџиловићи, славе Алимпијевдан су дошли са Хомоља.

–Бировци, славе Аранђеловдан. И они су са Хомоља.

Сеоска слава је Пантелијевдан а заветина Петрове Вериге- за здравље деце. И славу и заветину Срби славе одојено од Румуна.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава.