SELO MILIVA - POREKLO

Порекло становништва, село Милива (Деспотовац)

Порекло становништва, село Милива, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко...

Положај села.

Село је на десној обали реке Ресаве. Кроз село протиче река Милива. Извори су Топлик, Ступа, Точурак и Срновац. Последњи је изван села и има киселу воду.

Село се дели на: Мишићску, Брђанску и Ђукићску Малу и Прњавор. Има 133 куће а 9 родова.

По предању је село добило име по истоименој цркви или манастиру који је био ту.

У селу има три развалине, за које предање каже, да су биле цркве. Једна је таква развалина више села, у клисури, на извору реке Миливе. Народ каже, да је некад ту била велика црква, коју је Деспот Стеван подигао сестри Миливи (Милеви). Друга је развалина у пољу Грапчини. За њу се прича, да је била такође црква, коју је Деспот Стеван подигао својој другој сестри, Мари, по којој се црква звала Маруша. Трећа је развалина у сред села. За њу народ тврди, да је ту био велики манастир, већи од Манасије, а који је погигао Вук Бранковић за инат Стевану. Услед тога народ неће ни да га обнавља. А да је ту доиста био манастир, сведочи то, што се део села Миливе и данас зове Прњавор.

По предању је село овде још од пре Косова и убраја се у ред најстаријих села ове области. Некада је било више села, на месту које се данас зове Мала Милива, па је отуда, веле, помештено ближе Ресави за време Другог Устанка.

У Прњавору су:

Јокићи (20 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци.

Лукићи (6 к., Св. Стеван), дошли са Косова пре 200 година.

Бобићи (6 к., Св. Никола), доселили се од истоименог рода из Старог Плажана. Старином су „од некуд из Бугарске“.

У Мишицкој су Мали:

Мишићи (10 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова пре 200 година.

Скокићи (1 к., Св. Јован), дошли из Кривог Вира (у црноречком крају).

У Брђанској су Мали:

Брђани (20 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова. Кажу да су с Мишићима били некада род, али су се данас скоро већ одродили, и ако се не своје женидбом или удадбом.

У Ђукицкој су Мали:

Ђукићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова.

Урошевићи (30 к., Св. Никола), старинци.

Арачићи (30 к., Св. Јован и Св. Никола), дошли са Косова. Има их и у Ланишту у Белици. (мој додатак – Од овог рода је Вукоман Арачић (1850 – 1915), дивизијски генерал, рођен у Ланишту код Јагодине од оца Петра и мајке Стеване.

Сеоска слава је Пресвета (млада субота пред покладе за Петров Пост), а заветине су Св. Тодор (за здравље људи) и Св. Арханђел (за здравље стоке).

ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.