RUDARSKO NASELJE - RAVNA REKA

Ravna reka je naselje u Srbiji u opštini Despotovac u Pomoravskom okrugu.

Prema popisu iz 2011. bilo je 276 stanovnika

U vreme kada je Ravna Reka bila u ekspanziji od 1945. do 1973. godine, kada je rudnik ugašen, ovde je živelo više od 4.000 ljudi, a danas ih je jedva 150. Imaju jednu prodavnicu mešovite robe, poštar dolazi dva puta nedeljno, ali već dve godine nemaju javni prevoz. Otkako su utihnuli krampovi, kao da je i život počeo da se gasi.

Meštani se još sećaju vremena kad je reka ljudi išla od naselja ka jami, a druga iz jame ka naselju. Čuli su se nemački, ruski, mađarski, poljski, albanski, makedonski i srpski jezik. Naselje je imalo najveću katoličku crkvu u Srbiji, 14 kafana, 11 mesara, osam pekara, poslastičarnicu, bioskop sa svakodnevnom projekcijom i najveću samoposlugu u regionu s metražom. Hotel “Topoljar”, sagrađen 1947. godine, imao je lift za prevoz gostiju do soba i lift za dopremanje hrane iz kuhinje. Tada ni slični objekti u Kragujevcu nisu imali liftove. Na svakoj od tri terase svirala je zasebna muzika, a Jagodinci, Ćupričani i Paraćinci bili su redovni gosti. Imali su vodovod, ulično osvetljenje, osmogodišnju školu sa 500 đaka u dve smene...

Naselje je imalo dve rudahrske kolonije sagrađene 1922. Svaka zgrada je imala po četiri stana. Sada su gotovo prazne, s najviše jednim stanarom, oronule, s polupanim prozorima. Deluju gotovo avetinjski, a mnoge su i srušene zbog bezbednosti.

Ravnom Rekom nekada je saobraćao i popularni “ćira”, s teretnim i putničkim vagonima. Tadašnja pruga, na relaciji Ćuprija - Senjski Rudnik - Ravna Reka bila je druga u Srbiji, ali prva po visini uspona, jer je najviša kota bila na nadmorskoj visini od 712 metara. Pruga je zatvorena dve godine posle rudnika - 1975.                                                                                                                                                      Izvor:Večernje novosti i Vikipedia               

Č