SELO DVORIŠTE - POREKLO

Порекло презимена, село Двориште 

Порекло становништва села Двориште, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Двориште је на обема обалама Ресаве. Кроз село протичу Крушевички и Јасичарски Поток.

Воде.

У селу постоји само један извор – Мишицки Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоскаг атара су: Велики и Мали Пасторак, Гумиште, Крш, Велики и Мали Набат, Кременита Главица, Камична Главица, Лазје, Брдо, Крушевица, Дулан, Кусо Брдо, Шишмановац, Ресавско Поље, Врх-Поток, Трстењак, Вражја Бара, Сеча, Горње Село и Селиште.

Име селу.

Предање каже да је село добило име по летњим дворовима деспота Стефана, који су били на врху брда, са десне стране Ресаве, у Сечи.

Подаци о селу.

У селу је 80 кућа и 11 родова. Године 1819. село је имало 19 кућа и исто толико пореских глава, а 1870. године је имало 62 пореске главе.

Старине у селу.

У Лазју су налазили велике гривне, мамузе, буздовани и друге стари ствари од гвожђа и бронзе.

-Црква је по предању подигнута за време деспота Стефана, па су је Турци порушили. У новије време обновио ју је Милосав Ресавац.

-На брду Сечи су развалине деспотових дворова а на врху Пањевачког Брда су развалине неког града.

Постанак села и порекло становништва.

Изгледа да је село овде било од старине, па су се становници расељавали. Заиста има много досељеника. Међутим, једно предање каже, да је старо село било у Селишту и у Горњем Селу, идући Пањевцу, где су били Лајкићи; та су два села после сишла реци Ресави и од њих је данашње село.

Са десне стране села реке су:

–Лајкићи, славе Никољдан. Доселили су се из Горњег Села у коме су најпре били. Има их у Хомољу, били су Румуни па се посрбили.

–Цветићи, славе Јовањдан. Доселили су се са Косова пре 150 година.

–Мишићи, славе Јовањдан. Доселили су се са Косова када и Цветићи са којима се сматрају да су један род.

–Стефановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Хомоља – село Јошаница, били су Румуни па се посрбили.

–Петровићи и Пауновићи, славе Св. Петку. Доселили се са Хомоља. И они су посрбљени Румини.

–Везичевци, славе Св. Петку. Доселили су се из Везичева у Млави.

–Рачићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.

–Ђорићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. И они су старинци и сматрају се да су са Рачићима један род.

Са леве стране реке Ресаве су ове породице:

–Крајинци, славе Јовањдан. Доселили су се из Сикола у Тимочкој Крајини.

–Витићи, славе Никољдан. Они су старинци.

–Стојиловићи и Савићи, славе Никољдан. Мисле да су род са Витићима.

–Матићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, не зна се одакле су дошли.

Трећина становништва били су Власи, који су се посрбили. Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су: Св Патрикије – за здравље стоке и Младенци – за здравље деце.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава.