Био је насељен још у праисторији. Словени су у VII веку на његовом тлу основали своју прву државу. Први пут се пoмињe кao сeлo Вoинци 1381. гoдинe у пoвeљи дaрoвници кнeзa Лaзaрa, из аустријских списа из 1783. године забележен је као село Војник, све док га краљ Милан Обреновић Указом из 1882. није прогласио за варошицу у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића…
У околини некадашњег села Воинци, а данашњег града Деспотовца, у срцу Горње Ресаве пронађени су најстарији остаци људских насеобина овог краја. На подручју Ресаве, из периода неолита, откривена су већа насеља у Медвеђи, Миливи и Стрмостену. Археолошки материјал откривен на овој територији је разноврстан, па су тако делови земљаних судова пронађени у великој пећини код Стрмостена, а камени чекић у Радошевој пећини.
Ресавска пећина је била насељена још у праисторији, а Горњу Ресаву насељавала су и трачка племена Трибали и Мези, а у Римском царству била је део римске провинције Мезије. Римљани су били познати рудари, али и љубитељи топлих и минералних вода којих овде има.
У VII веку долазе Словени који су овде основали своју државу, а њихово досељавање довело је до највеће промене етничког састава. Жариште духовности и културе, Ресава постаје после Косовског боја (1389. године), када је центар српске државе био померен у моравску Србију. Култура у моравској Србији у овом периоду цвета, а настаје и низ задужбина од којих је манастир Ресава (Манасија) највећа и најзначајнија.
Нема коментара:
Постави коментар