SELO BALAJNAC - POREKLO

Порекло презимена, село Балајнац (Деспотовац)

Порекло становништва села Балајнац (по књизи Балајинац), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Фото: Марко Богосављевић

Положај села.

Село је са обе стране Балајничког Потока, који се испод села улива у поток Ћуковац што долази из села Витановца.

Воде.

Један од сеоских извора зове се Усечина, други, у средини села, Кладенац а трећи нема нарочито име.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Станојева Главица, Клађе (под шумом), Дубоки Поток (више села), Шумерак, Лештар, Река, Репак, Копавица, Ограђа, Виногради (ка друму и Богави), Добра Вода, Тречица, Велики Вишњар (утрина), Падина (утрина) и Велика Ограђа.

Тип села.

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има 83 куће и 10 родова, све православних Срба.

По харачком списку село је 1819. година имало 23 куће и 24 пореске главе; године 1870. имало је 69 пореских глава.

Име селу.

По једном предању село је добило име по некој рђавој води, коју су људи пили и због тога су после тога много балили, слинавили. По другом овде је неког војсковођу снашао некакав белај, јер му је војска била до ногу потучена. По овом другом предању село се у прво време звало Белајинац.

Порекло становништва.

У селу има старинаца и према томе је старијег постања.

У Горњем Крају су родови:

–Козаревићи, славе Св. Петку, јесењу и летњу. Доселили су се из Црне Реке пре 100 година.

–Милосављевићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Доселили су се из Великог Поповића пре 50 година.

–Јаћићи, славе Никољдан, зимски и летњи. Овде су од старине.

У Доњем Крају су:

–Звечанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Звечана пре 250 година.

–Маленовићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из околине Врања.

–Кубуровићи и Петковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова.

–Здравковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.

–Милошевићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Доселили су се из околине Алекинца.

–Стојадиновићи, славе Стевањдан, зимски и летњи. Не зна се одакле су и када досељени..

–Шелитрићи, славе Св. Симеона Мироточивог. Не зна се одакле су се и када доселили.

Сеоска слава је Ђурђевдан а заветине су: Блага Марија – против града, Младенци – за здравље стоке и Савиндан – за здравље деце.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава.