Порекло презимена, село Војник (Деспотовац)
Порекло становништва села Војник (по књизи Деспотовац – Војник – варошица и село), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је на обема странама потока Точака и Оџинца, који се у средини села састају и чине Ански Поток. Варошица је ниже села у ресавској равници, око пута Свилајнац – Деспотовац – Манасија.
Воде.
У селу постоји само један извор, који носи назив Точак.
Земље и шуме.
Делови сеоског атара су: Јовачко Поље (у равници), Пландиште, Церје, Ров, Падалиште, Коса, Бобота, Ограђице, Синова Њива, Орнице, Пауљиште, Здравачко Поље, Башиловац, Пасуљара, Павити Крст, Влашка Мала, Градиниште, Лознатица, Брда, Орашје, Кључ, Поновије, Сунче, Варнице, Маћија, Пасторак, Витина Страна, Ковиловача, Мостина, Бабин Гуз и Камен.
Тип насеља.
Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Варошица је одвојена од села. Заједно са варошицом има 227 кућа и 31 род.
Године 1819. ово место је имало 45 кућа и 49 пореских глава а године 1870. имало је 121 пореску главу.
Име насеља.
Село се пре 40 година звало Војник па се касније назвало Деспотовац – по деспоту Стевану Високом. У то време основана је варошица са истим именом, која слабо напредује. По једном предању село је названо Војник због тога што је одатле отишло у бој на Косово највише војника – око 80 самих оклопника; по другом предању тако је названо, што је ту боравила војска Стевана Високог, када је он био у Манасији.
Старине у насељу.
Више варошице, идући манастиру Манасији, постојала је до скора нека велика грађевина која се звала Ан (Хан). Причају да је била преко 80 метара дугачка и преко 40 метара широка. Мисли се да је овде била касарна прво да деспотову па за турску војску. Око хана се налазе гвоздене и бакарне старинске алатке и друге ствари.
-У Боботу постоји „незнано гробље“.
-На врху брда Маћије и Пасторка су остаци од неких градића. Између њих је, кажу, постојао покретни мост. Ту се налазе комади старог оружја, стари новци и друге старинске ствари.
Постанак села и порекло становништва.
Село је било у Војничком Потоку, на месту Старом Војнику, одмах више варошице, па се отуда преселило за време Турака. У Влашкој Мали живели су Власи (Румуни) до пре сто и више година, па су се преселили у Бељајку.
У Горњем Крају су:
–Маринковићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Црне Реке пре 150 година. Кажу да су били Румуни па се посрбили.
–Цветковићи, славе Св. Ћирила и Методија. Доселили су се из околине Зајечара.
У Доњем Крају су:
–Стојковићи, славе Никољдан. Они су старинци.
–Ранчићи, славе Симеундан. И они су старинци.
–Шиљићи, славе Томиндан, јесењи и летњи. Они су такође старинци.
–Цалакани, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова.
–Стојковићи други, славе Митровдан. Они су старинци.
–Иванчевићи, славе Св. Враче. Дошли су из околине Врања.
–Дрољићи, славе Јовањдан. Не зна се одакле су.
–Миловановићи, славе Јовањдан, Цигани-Роми, не зна се одакле су дошли.
У варошици су:
–Протићи, славе Стевањдан. Доселили се из Ломнице.
–Цветковићи, славе Стевањдан. Дошли су из Старе Србије.
–Михаиловићи, славе Петровдан. Доселили се из Ћуприје.
–Марјановићи, славе Никољдан. Доселили се из Миливе.
–Симићи, славе Тодоровдан. Доселили се из Буковца.
–Матићи, славе Никољдан, доселили се из Јагодине.
–Јовановићи, славе Велику Госпојину, Доселили се из Витанаца.
–Начићи, славе Митровдан, доселили се из Параћина.
–Андрејичићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Витанаца.
–Илићи, славе Јовањдан, доселили се из Богаве.
–Николићи, славе Андријевдан, доселили се из Свилајнца.
–Ивковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Буковице.
–Марковићи, славе Св. Петку. Доселили се из Дражимировца.
–Петковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Врања.
–Стојадиновићи, славе Митровдан. Пореклом су из Македоније.
–Стојадиновићи други, славе Јовањдан. Доселили се из Медвеђе.
–Милетићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли из Свилајнца.
–Јовановићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Кушиљева.
–Милојковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Медвеђе.
–Стојичевићи, славе Никољдан. Доселили се из Свилајнца.
–Миловановићи, славе Св. Враче. Доселили се из Витанаца.
Сеоска слава је Други дан Васкрса а заветине Марковдан – за стоку и Нова Година (Св. Василије) – за здраве људи.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава.
Нема коментара:
Постави коментар