SAOBRAĆAJNA (NE)KULTURA U DESPOTOVCU

Despotovac je pre 40 i više godina imao nekoliko desetina automobila i saobraćajna  infrastruktura je zadovoljavala potrebe u to vreme.

Danas je u Despotovcu na hiljade automobila,ali se saobraćajna infrastruktura malo promenila.

U jutarnjim satima kada grad živi voziti automobil ulicama Despotovca je prava avantura.

Glavnom ulicom grada je je često nemoguće da se mimoiđu vozila iz suprotnih smerova,veliki broj vozila je zaustavljen na samom kolovozu,dok njihovi vlasnici završavaju svoje poslove.

Parkiranje je priča za sebe,umesto da se automobili parkiraju u smeru kako je od nadležnih obeleženo,parkiraju se kako ko stigne,na samom kolovozu ili suprotno od onog kako je obeleženo.

Česta su parkiranja i u raskrsnicama ili na pešačkim prelazima,gde je parkiranje strogo zabranjeno,zbog ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Ne poštuju se ni saobraćajni znaci,o prvenstvu prolaska, i zabrani zaustavljanja i parkiranja,što je svakodnevna pojava.

Pešaci su ugroženi,jer trotoari koji su njima namenjeni zauzimaju parkirana vozila,a oni su  primorani da idu kolovozom.

 

Majke sa malom decom koje guraju kolica, su često izložene opasnosti,jer moraju da siđu na kolovoz.

Komentari većine su,da policija ne radi svoj posao,zaboravljajući da oni ne mogu da budu svuda i u svako vreme.

Mali broj ljudi vidi svoju neodgovornost u saobraćaju,već okrivljuju nekog drugog.

Nepoznavanje saobraćajnih propisa je posebna priča,jer su mnogi došli do vozačkih dozvola na čudan način.

Zbog nepoznavanja znakova i prvenstva prolaza,mnogi ulaze u verbalne duele sa drugim vozačima,gde sam i sam bio svedok.

Da bi se nešto promenilo potrebno je da svi menjamo loše navike,jer samo tako možemo imati uređeniji i bezbedniji saobraćaj❗

U POTRAZI ZA ZLATOM NA METI SU ZAŠTIĆENA PODRUČJA

 

Канадска компанија Данди отвара рудник злата на Хомољским планинама, у производном процесу користиће и цијанид; Због јаловишта угрожени су врело Млаве, Бељаница, животињске врсте и археолошка налазишта

Поједине еколошке организације у Србији уплашене су од "новог Рио Тинта" - канадске компаније Данди (Dundee Precious Metals) из Торонта, која планира да отвори рудник злата Потај Чука - Тисница у југоисточном делу општине Жагубица на Хомољским планинама, крају који је највећи произвођач меда у Србији.

Лежиште злата пронашла је фирма коју је купио Данди, Авала ресоурцес, у брдима око села Лазнице. Тада је компанија навела да је у једној од места где се радило истраживање пронађено присуство злата од 4,3 грама по тони руде. Појас где је пронађено злато дуг је више десетина километра и протеже се од Црног Врха. Како је првобитно било најављено, почетна вредност инвестиције у овај рудник износила би 136 милиона америчких долара, а планира се да се запосли више стотина људи.

Планирана производња канадске компаније је прерада 2,5 мегатона годишње. Међутим, поједине еколошке организације страхују да ће због овог рудника бити угрожено врело Млаве, Бељаница, али и Хомољска потајница, као и животињске врсте и археолошка налазишта.

У септембру ове године Министарство грађевинарства је објавило јавни увид Просторног плана посебне намене за експлоатацију злата за ово подручје, највећи део будућег рудника заузимају шуме и шумско земљиште, више од половине односно 54 одсто, пољопривредно и остало земљиште 35 посто, сама зона рударске активности 3,6 одсто и грађевинска подручја насеља 1,3 посто. Просторни план обувата укупну површину око 292 квадратна километара.

Планирано је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада ће се вршити методом лужења. Након седам година експлоатације, планирано је да затварање рудника и рекултивација земљишта траје годину дана. Сам комплекс рудник имаће поред копова и постројења и одлагалиште јаловине. Постројење за лужење на гомили ће захтевати површину од 36 хектара за прераду оксидног и прелазног типа руде, а поред овог планира се и систем за дробљење руде.

Врело Млавe

Користиће цијанид у производном процесу

Оно што највише брине људе је АДР постројење у којој ће се налазити главна процесна опрема, а у самом процесу користиће се, како наводи Просторни план, цијанид.

Управљање, транспорт, складиштење и употреба цијанида биће у складу са „Међународним кодексом за управљање цијанидом“ како би се осигурала потпуна безбедност и заштита животне средине, тврде у Просторном плану.

„Према ЕУРОМИНЕС (Европска асоцијација за рударство), у глобалној перспективи, већина злата се добија помоћу цијанидизације. Такви процеси се користе више од 100 година да би се побољшали резултати прераде и елиминисала потреба за амалгамизацијом (спајањем) живе. Цијанид је супстанца која има способност да извлачи злато и сребро из руде у врло ниским концентрацијама. Процес лужења (испирања) укључује стварање комплекса злата и цијанида и употребу активног угљеника за везивање комплекса злата“, наводе у овом документу.

Тврде и да је употреба цијанида у екстракцији злата и његовој преради код издвајања из руде „најчешће примењиван метод у рудницима Европе“.

„На глобалном нивоу, употреба цијанида у индустрији племенитих метала примењује се у 400 постројења за прераду у свету, од којих је већина рудника са применом високе технологије и налазе се већим делом ‘напредним’ земљама као што су САД, Шведска, Финска, Аустралија и Канада. Савремена технологија користи цијанид за производњу племенитих метала искључиво у затвореном систему и читав процес екстракције се континуирано и у потпуности прати дигитално. ЕУ овакав производни процес сматра најбољом доступном техником, са врло строгим стандардима за производни круг и постројења за лужење“, истичу у Просторном плану.

Када се говори о јаловишту, наводи се у Просторном плану да је депонију неопходно обложити како би се подземне воде заштитиле од испирања метала и киселине из процеса лужења.

„Текући радови на испитивању киселости јаловине показују да за мање од 10 одсто узоркованог материјала постоји вероватноћа за стварање киселине. За јаловину која ствара киселину неопходна је обложена подлога, а отицање воде захтева хемијску обраду пре испуштања у околину“, додаје се у документу.

На одлагалишту за јаловину на Брду Бигар биће могуће сместити до седам мегатона јаловине која ствара киселину. Постројење се може проширити како би евентуално у будућности могло да опслужује и постројење за прераду сулфидног типа руде, које није актуелно у овој фази развоја рудника.

Бељаница

Еколошки ризици, на удару рак камењар

Најважнији ризици развоја рудника по животну средину су исти они који се појављују и код других рудника злата и обухватају заштиту водотока, подземних вода и биодиверзитета, затим смањење трајних последица рударења, као и ризика везаних за откуп земљишта и других непокретности, утицај рудника на суседна насеља и друго, наводи се у Просторном плану посебне намене.

„У Стратешкој процени утицаја биће елаборирани значајни утицаји Просторног плана на животну средину како би приликом израде Просторног плана били интегрисани принципи заштите животне средине и одрживог развоја… Отварање рудника ће имати утицај на стање река и потока на локалитету“, наводи се у Просторном плану и додаје:

„С обзиром да транспорт и употреба хемијских реагенаса у процесу лужења руде на депонији (гомили) представљају потенцијалне ризике за квалитет површинских и подземних вода, у примени ће бити обавезе из домаћих и међународних пропозиција, које прописују стандардне праксе за заштиту заједница и животне средине током транспорта и специфичне захтеве у вези са руковањем, складиштењем, коришћењем за рад, одлагањем и повлачењем реагенса из употребе.“

Отварање рудника ће довести до губитка станишта, укључујући и неколико километара речног станишта, што ће утицати на биодиверзитет, наводи се у документу.

„На локалитету живи поточни рак (рак камењар) који је осетљив на низак водостај, брзину водотока и погоршање квалитета воде. Потребно је предузети одговарајуће мере заштите од утицаја пројекта на ову и друге заштићене врсте“, додаје се.

У оквиру процеса затварања рудника, рударска постројења ће бити затворена и размонтирана, а рељефни облици уклопљени у природни амбијентм, наводи се у документу и додаје да ће вегетација бити обновљена коришћењем компатибилних (претежно аутохтоних) врста.

(Нова.рс)

SVA ZLA NA JEDNOM MESTU😥

 

Despotovac nekada mirna i lepa varošica,sa epitetom ekološki  najlepšeg mesta,danas je ugrožen ekološkim nedaćama.

Biser među rekama Resava je stavljena u cevi,za potrebe MHE-Stenjevac,a njeno korito gde je nekada plivalo jato riba,sada je suvo.

Reku su pregradili nerazumni ljudi čija je pohlepa nadvladala razum,uništavajući reku i život u njoj.

Nekada najlepši kanjon Resave između Vodne i Stenjevca,gde su se okupljali mnogobrojni ribolovci i izletnici,sada je uništen.

Na Beljanici jednoj od najlepših planina Srbije,u čijem je sklopu i jedinstvena prašuma Vinatovača sa stoletnim bukovim stablima,je takođe ugrožena.

Opet pohlepa i beskrupuloznost pojedinaca uništava planinu,sekući neplanski 

bukova stabla koja su tu rasla stolećima.

Najugroženije su šume koje su vraćene manastirima,gde posle seče ostaje sablasna čistina.

I to nije sve sto čeka Beljanicu,u najavi je nova nedaća,otvaranje rudnika zlata, koje bi se izvlačilo cijanidom,jednim od najačih otrova.

 Svim nedaćama tu nije kraj,u samoj varošici Despotovac stanovništvo je ugroženo nemarnim radom kamenoloma "Kovilovača".

Pomenuti kamenolom takođe bezkrupulozno ne obraćajući pažnju da li svojim  nemarom ugrožava nekog,nastavlja dalje kao da ničeg nije bilo.

Naime problem je u tome sto se kamenolom ne pridržava osnovnih ekoloških standarda,stvarajući buku radom mašina i miniranjem,nekoristeći prskalice podiže prašinu nad varošicom,koju udišu njeni stanovnici.

Zbog takvog nemara jer se kamenolom nalazi nekoliko stotina metara od centra mesta,povećan je broj respiratornih oboljenja.

Interesantno je takođe pomenuti da se kamenolom nalazi na nekoliko stotina metara od vrtića,osnovne i srednje škole.

I opet je Resava u svom donjem toku ugrožena,jer "Kovilovača" ispirajući agregat kamena ispušta otpadne vode direktno u reku,gde naslage od ispiranja betoniraju reku i unistavaju sve živo u njoj.

Odgovorni pojedinci i ekološko udruženje su podnosili prijave da se reši problem "Kovilovače"oko ugrožavanja stanovništva i reke,ali je sve ostalo bez odgovora.

Ako znamo da imamo rapidan pad stanovništva Opštine, da sredinom 2020 godine imamo oko 14000 stanovnika,bez onih koji su u inostranstvu(oko 5800).

Da ćemo po projektovanoj prognozi 2024 godine u Opštini imati oko 11500-12500 stanovnika bez onih koji su u inostranstvu.

Takođe zabrinjava i prosečna starost stanovništva Opštine, koja iznosi 47godina.

Sve je to čemer koji nas iz jeda i ne obećava svetlu budućnost.

Pitam se šta ćemo svi mi ostaviti pokolenjima koja dolaze posle nas,možda sramotu,ravnodušnost i kukavičluk?!

 

DESPOTOVAČKA OPŠTINA SE POLAKO GASI😥

Na osnovu popisa stanovništva iz 2011 i procene  preseka sredinom 2020 godine,broj stanovnika se rapidno smanjuje.

Procenjeni broj stanovnika za sredinu 2020 godine iznosio je oko 19800 stanovnika,od čega je oko 5800 u inostranstvu.

Na osnovu iznetih podataka vidimo da je u Opštini Despotovac konstantno prisutno oko 14000 stanovnika,a procenom za 2041 godinu taj broj se još vise smanjuje.

Projektovana procena za tu godinu je oko 17000-18000,zavisno od migracije stanovništva.

Na osnovu iznetih podataka da se pretpostaviti da ce konstantno biti prisutno oko 11500-12500 stanovnika.

To je u odnosu na 2020 godinu pad oko 7000 stanovnika.

Naravno to je sa pretpostavkom da ce se zaustaviti ili usporiti odlazak stanovništva u inostransvo.

Drugi zabrinjavajući parametar je prosečna starost stanovništva,koja iznosi 47 godina,sa tendencijom daljeg rasta.

LEPOTA BELJANICE

 

Sa vrha Beljanice se vidi cela Srbija: 

Brojni izvori, vrela i najveći rezervoar pitke vode krase ovu lepotu.Lepotu planine Beljanice dopunjuju kanjoni reke Resave i Kločanice.

Planina Beljanica razdvaja Homolje od Južnog Kučaja. Najviši vrh planine nalazi se na 1.339 metara. Predstavlja jednu od najvećih krečnjačkih planina istočne Srbije. Nalazi se između sliva reke Mlave i Žagubičke kotline na severu i sliva reke Resave na jugu. Najveći deo planinskog kompleksa koji je zaštićeno prirodno područje pripada teritoriji opštine Despotovac.

Beljanica je planina bogata vodom, podzemnim i površinskim tokovima sa velikim brojem reka i potoka ponornica. Njeno područje je, pre svega, najveći rezervoar pitke vode u Srbiji sa mnogobrojnim kraškim izvorima i vrelima.

Beljanica bi ostala neupadljiv krečnjački masiv da je voda i vreme nisu uobličili i pretvorili u predeo neobične lepote. Talasi Resave su usekli duboku klisuru između Beljanice i Kučajskih planina, kiše su izbrazdale vršne stene, snažna vrela koja izbijaju iz kamena su napravila neobične vodopade, a vodene kapi su neverovatnom strpljivošću i filigranskom preciznošću stvorile čudesni nakit u tami mnogobrojnih pećina.

Lepotu planine Beljanice dopunjuju kanjoni reke Resave i Kločanice. Kanjon Resave je jedan od najlepših i najinteresantijih kraških fenomena čitavog područja. Klisura je zaštićena u okviru režima regionalnog parka „Gornja Resava“, a delimično i u režimu strogog prirodnog rezervata.

Beljanica je u speleološkim krugovima veoma poznata kao izuzetno bogata pećinama. Najpoznatija pećina je Resavska pećina, koja je uređena za pojedinačne ili kolektivne posete i otvorena je tokom cele godine. Pored Resavske pećine postoji veliki broj pećina bogatih svim vrstama pećinskog nakita.

Jelarče pećina

Krstata pećina

Omladinska pećina

Radoševa pećina

Resavska pećina

Velika Atula

Vlaška pećina

Pećine izuzetne lepote su Jelarče, Pionirska pećina, Vlaška pećina i Ivkov ponor, a naročito se izdvajaju Izviđačka pećina, koja po vremenu nastanka i bogatstvu nakitom, ne zaostaje za Resavskom pećinom i Velika Atula, kao speleološki objekat posebne važnosti. Na beljaničkim visinama preko 700 metara postoji veliki broj koliba u kojima žive meštani okolnih sela, koji prave sir izuzetnog kvaliteta.

Vršni deo planine čine pašnjaci. Sam vrh (1.339 metara) je stenovit, zbog čije se beline, iznad padina prekrivenih bukovim i hrastovim šumama. Na južnoj padini planine nalazi se vodopad Veliki buk. Moguće je da je Beljanica dobila ime zbog golih belih stena koje iznad gustih tamnih šuma blješte na suncu.

Prašumski kompleksi Vinatovača i Busovata su već strogo zaštićeni prirodni rezervati kučajsko-beljaničkog planinskog masiva. Poznati su po očuvanim, vrlo kvalitetnim bukovim šumama. Među njima ima mnogo stabala starijih od 200 godina, dok su neka stabla bukve pravi gorostasi – visoki po 46 metara i prečnika većeg od jednog metra.

Beljanica Bujna vegetacija i slaba naseljenost pružaju sigurno utočište brojnim životinjskim vrstama. U lovištu ima divljih svinja, jelena, srna, divljih mačaka, zečeva, fazana, prepelica. U Resavi se kriju pastrmke, krkuše, klenovi i beovice.

Ogromna bukova stabla prave gustu hladovinu, koja olakšava naporno pešačenje. Izlaskom iz šume prestaje i uspon. Pred nama se ukazuje lepa travnata visoravan, prošarana mnogobrojnim krečnjackim stenama. Šetnja ivicom visoravni koja obuhvata površinu od 10.000 ha pruža mogućnost detaljnog razgledanja klisure reke Resave. 

Kanjon Resave

Planinska kuća

Polazna tačka za obilazak Beljanice je planinska kuća “Suvaja” na lokalitetu Lisine, na 376 metara nadmorske visine. Lisine se nalazi u proširenom delu kanjona Resave, što mu daje vrlo atraktivan izgled. Od planinske kuće vodi staza ka vrhu Beljanice.

Uspon je na početku blag i staza prolazi kroz voćnjake i preko livada. Pored jedne planinske kolibe nailazi se na zanimljiv izvor. Kod izvora prestaje zona pašnjaka i počinju bukove šume. Nagib se stalno povećava i uspon postaje izuzetno naporan, pa samo retki primećuju prijatnu stazu, “tapaciranu” suvim lišćem. Silazak je sličan usponu – izuzetno strm. Posebno je zanimljiva leva pritoka Resave, Kločanica, koja ponire u uzanom kanjonu Suvaja.