Srbija je treća po stopi organizovanog kriminala i korupcije u Evropi,a 40 u svetu.
Ispred nje su Rusija i Ukrajina,sa napomenom da su to zemlje u ratu.
Sve je to preslikano na gradove i lokalne samouprave,gde i Despotovac ne odstupa od proseka.
U sve većem broju objava vezanih za našu Opštinu pominju se nepotizam,partokratija i korupcija.
U narodnom žargonu poznati kao lopovluk,otimačina i muvanje.
Sve veći broj ljudi je spreman da vanistuticijalno završava mnoge poslove koji su važni za život,a koji bi normalno trebali da se završavaju transparentno.
Izmišlaju se nova radna mesta,za koja realno ne postoji potreba,kupuju se diplome da se ta radna mesta pokriju.
Tamo gde postoje realne potrebe za upošljavanjem radnika,ne gleda se sposobnost za te poslove,već su partijska pripadnost i rodbinske veze na prvom mestu.
Partija na vlasti obezbeđuje glasačko telo za neke naredne izbore,oni koji se ogluše na direktive partije,bivaju skrajnuti u stranu.
Ljudi su izgubili obraz,sve je dozvoljeno da se ostvare određeni ciljevi,pa makar i na štetu cele lokalne zajednice.
Korupcija je postala kulturni obrazac i ustaljen način ponašanja i života.
Pitanje je dokle može to trajati i kakva je sudbina takve države,gradova i lokalnih samouprava.
