KRIMINAL I KORUPCIJA

 

Srbija je treća po stopi organizovanog kriminala i korupcije u Evropi,a 40 u svetu.

Ispred nje su Rusija i Ukrajina,sa napomenom da su to zemlje u ratu.

Sve je to preslikano na gradove i lokalne samouprave,gde i Despotovac ne odstupa od proseka.

U sve većem broju objava vezanih za našu Opštinu pominju se nepotizam,partokratija i korupcija.

U narodnom žargonu poznati kao lopovluk,otimačina i muvanje.

Sve veći broj ljudi je spreman da vanistuticijalno završava mnoge poslove koji  su važni za život,a koji bi normalno trebali da se završavaju transparentno.

Izmišlaju se nova radna mesta,za koja realno ne postoji potreba,kupuju se diplome da se ta radna mesta pokriju.

Tamo gde postoje realne potrebe za upošljavanjem radnika,ne gleda se sposobnost za te poslove,već su partijska pripadnost i rodbinske veze na prvom mestu.

Partija na vlasti obezbeđuje glasačko telo za neke naredne izbore,oni koji se ogluše na direktive partije,bivaju skrajnuti u stranu.

Ljudi su izgubili obraz,sve je dozvoljeno da se ostvare određeni ciljevi,pa makar i na štetu cele lokalne zajednice.

Korupcija je postala kulturni obrazac i ustaljen način ponašanja i života.

Pitanje je dokle može to trajati i kakva je sudbina takve države,gradova i lokalnih samouprava.

KAMERE - ILUZIJA

 

Vodi se velika polemika oko opreme koju treba da nabavi destotovačka Opština,za prenošenje rada Opštinske Skupštine.

U polemikama se vidi da je veliki broj građana protiv nabavke navedene opreme,sa objašnjenjem da ima prečih stvari u opštini od snimanja sednica.

Mnogi idu tako daleko da pitaju šta to radi despotovačka skupština da se moraju snimati sednice skupstine.

Doduše ima i onih koji sramežljivo pokušavaju da opravdaju ovu nabavku,sa obrazloženjem savremenosti rada skupštine.

I sam razmišljam šta je ispravno u toj stvari,nabaviti opremu ili ne?

I sam u čudu odobravam tu nabavku i osavremenjivanje rada skupstine,za dobrobit svih nas.

Tako će mo videti da spadamo u najlepše i najnaprednije mesto u Srbiji,sa rešenom infrastrukturom,zdravom životnom sredinom i najnižim cenama osnovnih životnih namirnica.

Hleba ima, a i igara ne nedostaje,tu su vitezovi i princeze,trubači za narodno veselje,jednom rečju,raj na zemlji.

Sve je lepo kako se samo poželeti može ,niko ni ne pomišlja da ostavi ovu lepotu,a o odlasku van granica ove zemlje ni pod razno.

Među ljudima vlada euforija i sreća je bezgranična,zbog mogućnosti da žive u takvom mestu.

   I ja lebdim od sreće,a onda me žena probudi i ja shvatih da je ta lepota moguća samo u snu😢❗

ŠTA DRUGI PIŠU - DESPOTOVAC

 

УПОТРЕБА ЧОВЕКА

Posted by Gornja Resava | jan 12, 2022 | Погледи |     

Иако у сталној завади са директорима јавних предузећа, установа, школа и са другим локалним функционерима, чак и са директорима таквих предузећа као што је ЈППЕУ “Ресавица”, први јунак ове приче је излазио као победник, стрпљив и упоран у настојању да уклони директора са функције, марљив у раду да омаловажи и ослаби противника, чак да избаци у медије разне афере које су по правилу чиста измишљотина. Његов главни адут је, свакако, веза са неким људима из партијске администрације који су уфотељени у разне државне институције и министарства и, с обзиром да су људи, имају све људске слабости, спремни су да за извесну награду, “изађу у сусрет добротвору”. Што не може да се заврши за новац , може да се заврши за велики новац! Чији новац? Новац грађана!

Јунаци наше приче су “дипл. ецц”, тј. “менаџер” са дипломом набављеној на домаћој пијаци оверених и печатираних папира, са сувим жигом који изгледа веродостојније него диплома Економског факултета Београдског универзитета и “Доктор”, идејни творац целокупне наше пропасти, који ће, ваљда, пре него што потпуно упропаси нашу општину, успети и да “докторира-специјализира”. Иначе у наше време специјализација и политика су два колосека истог пута. Такви менаџери, којима је функција прво радно место у животу, немају резервни положај, те своју фотељу бране до “задње капи”. Тако да све, за које помисле да су им стали на сенку, уклањају.

Неки су се директори сами повукли, а други су смењивани. Оставке и смењивање директора у нас је често искуство наше политичке стварности. Неслагање са Предрагом Бранковићем и Игором Стојадиновићем је довело до укидања и гашења “Топлика” и “Дирекције за изградњу општине Деспотовац”. Дирекција је имала велики буџет, тако да је после тога све послове договарао председник општине ?! Директори школа Јовица Стевановић, Дејан Ивановић и Првослав Јовановић су смењени притисцима на школски одбор и интервенцијама у Министарству просвете. Директори Дома здравља Деспотовац Топлица Марјановић, Милан Шикања и Миодраг Рајић су поднели оставке. Марко Станисављевић, директор Спортско – туристичке организације је склоњен са функције због неслагања са општинским и страначким руководством. Директор основне школе “Стеван Немања” у Стењевцу Ненад Стојадиновић и директор вртића Верица Јанковић су се повукли по истеку мандата после неразумевања и сукоба. Милица Петровић, директор “Ресавске пећине” је дала оставку. Преминули су Слађана Сека Вулић, директор школе у Стењевцу и Дејан Милошевић, директор Дома здравња, који је при крају мандата такође био у несугласју са председником општине. Сукоб са директором Центра за социјални рад Радославом Рачићем завршио се смењивањем овог угледног директора, бившег председника општине. Стаменко Обреновић, машински инжењер, дао је оставку, а на место директора ЈКП “Стан” је дошао Владан Јоковић. Директор основне школе Томица Симић је дао оставку после притиска од стране просветних инспектора, а после интервенције у Министарству просвете. На прелазу из старе у нову 2022. годину, оставку је дала и Данијела Матић, директор Дома здравља у Деспотовцу, иначе пети руководилац ове установе који се повлачи пре времена. Докторка Матић је као вршилац дужности директора дошла на место доктора Рајића који је , као што је речено, исто поднео оставку. Овај “лекарски гамбит” до данас није разрешен, госпођа Матић је и даље “ВД” руководилац ове установе. Санела Симић није реизабрана за директора народне библиотеке због израженог критизерског става према врху локалне власти.

Круна свих афера одласка директора и функционера је хапшење бившег председника општине Деспотовац Дејана Ненадовића и хапшење директора ЈППЕУ “Ресавица” Марка Вуковића и директора “Рембастранса” Владимира Перовића.

После привременог затишја, када су и једна и друга страна сакупљале снагу и јачале редове, “председници”, како су званични буџетски медији ословљавали председника општине и председника Скупштине општине, су први “потегли ороз”. Крајем 2022. године смењени су заменик председника општине Ненад Јовановић и помоћник председника општине Никола Милошевић. А после тога – затишје. Никад није сигурно са људима, да не дође до неких непредвиђених немира и протеста. Кад су се “преседници” уверили да је све мирно и да нема отпора, настављају свој “крвави пир” – шаљу републичког просветног инспектора , који већ има искуства у смењивању дидектора школа, да смени директора школе у Великом Поповићу Данијела Нешића.

Директори у општини Деспотовац су постали “потрошни материјал” за опстанак на власти општинске “владајуће клике”. Употреба човека је ушла у последњу фазу! Постало је неморално подржавати власт без ауторитета.

ZABELEŽENO ZBOG ZABORAVA❗

Postavlja se pitanje,Viteški Festival Despot Stefan Lazarević u Milivivskoj klisuri ili JUST OUT podno manasije❓

JUST OUT festival je oteran iz Despotovca zbog nerazumevanja lokalne samouprave.

Ne treba zaboraviti da je tada predsednik Opštine Despotovac bio Nikola Nikolić iz Milive.

Ali je zato brže bolje kao pandan stvoren Viteški festival despot Stefan Lazarevic u Milivskoj klisuri.

Još čudnije je i to da je jedan od sponzora Resavska pećina,čiji je direktor takođe iz Milive,rođaka bivšeg predsednika opštine.

 Umesto da se sačuva nešto što je postalo tradicija i privlačilo na hiljade gostiju,stvara se novi festival na drugom mestu,koji po lokaciji i infrastrukturi ne može ni da se približi Manasiji.

Malo je degutantno dati ime festivalu onog ispred čije kuće festival otet?!

Zašto se uništava nešto provereno,što je Despotovac stavilo na Svetsku mapu turizma,zbog čega je iz sveta dolazilo mnogo ljudi,što naših,što stranaca.

Zar nečija sujeta i samovolja mogu da ugase nešto lepo što je Despotovac imao❓

ČITAM OVIH DANA - BOTOVI

Čitam ovih dana da u Srbiji postoje neki botovi,a stim pitam da li toga ima i u Despotovcu?

Čitam svašta pa se zato i  pitam,zašta oni služe,koja im je svrha,ko to može da radi i zašto?!

Kakvi su to ljudi koji mogu to da rade,kakav im je cilj i koja je cena za sve to?

Je l' to rade iz ličnih razloga ili su u službi nekoga ko im to traži? Ako je to tačno zašto se ne odupru tome i time zaštite svoj obraz i obraz svoje familije.

Na kraju da zaključim sa pitanjem"da li je sve to tačno ili je nešto drugo u pitanju❓❗

RUGLO❗

 

Da li u Despotovcu nedaćama ima kraj,jednog dana je prašina sa Kovilovače,drugog dana nema vode i kao finale svemu tome u centru grada nedaleko od trga despota Stefana,u Moravskoj ulici se izliva kanalizacija.

Usled toga širi se smrad na sve strane, a stanari Moravske ulice i ako je leto ne smeju da otvore prozore.

Opasnost od eventualnih crevnih zaraza je permanentna,stalne kiše i vrućina im baš pogoduju.

Ruku na srce dolazile su ekipe JKP Stan nekoliko puta,ali problem nije rešen,egzistira i dalje.

Mogle bi ekipe Komunalne inspekcije nekada da prošetaju gradom i vide gde se šta dešava u gradu,a ne samo da čekaju prijave građana(i ako je to nekoliko puta i urađeno).

Da utvrde stanje i izdaju nalog da se ovaj problem reši.

Računi za korišćenje usluga kanalizacije stižu svakog meseca redovno,pa bio bi i red da održavaju to što naplaćuju,da stanari Moravske ulice mogu normalno da žive.

 Plašim se da je ovaj apel samo mrtvo slovo na papiru i da će se nadležni oglušiti na ovaj problem,kao mnogo puta do sada.

JUST UOT - ŠTEDNJA ILI POLITIKA

Znamo da je premešten JUST OUT festival za Beograd,pitanje je samo da li je u pitanju štednja Lokalne Samouprave Despotovac ili je ipak politika u pitanju?!

U prethodnom periodu mnogi su pisali da je razlog otkazivanja festivala novac. Da Lokalna Samouprava Despotovac nema novca da finansira festival.

Ipak izgleda da baš nije sve tako i da nije samo novac u pitanju, već političke igre unutrastranačkih sukoba u SNS.

Naime vlasnik JUST UOT festivala je suprug Stanislave Pak visokog funkcionera SNS.

Ko je Stanislava Pak ? To je članica Glavnog  odbora SNS i nekadašnja savetnica za  medije bivšeg predsednika Tomislava Nikolića.

Njeno neslaganje sa mnogim odlukama predsednika SNS postoji više meseci i kulminiralo je ovih dana,kada napušta SNS.

Znajući kako funkcionišu stvari u SNS nije nemoguće da je i sudbina festivala tako odlučena?!

TO SE ZOVE BAHATOST I SAMOVOLJA❗

Isključiti jednu saobraćanicu iz saobraćaja na tri meseca nije ništa drugo već bahatost i samovolja.

Državni put II A reda broj 186 ,deonica Ćuprija - Despotovac,u okviru radova na pojačanom održavanju je zatvoren potpuno za saobraćaj.

Shodno tome date su alternative preko Glogovca,Krušara i Supske i  drugi pravac preko Ivankovca,Paljana,Bigrenice,Kovanice,Jezera i Popovnjaka.

Put do Ćuprije preko Glogovca je opterećen saobraćajem jer prolazi kroz naseljena mesta i duži je za 19 km od puta Despotovac - Ćuprija (22 km).

Alternativa preko Ivankovca je skoro nemoguća za saobraćaj, jer  na putu prema Senju skreće se na poljski put prema Ivankovcu koji je prepun rupa  i vode i nemoguće je ići putničkim vozilima.

Takođe je produženo i veme putovana na ovim pravcima za više od 30',što može biti pogubno za Hitnu pomoć iz Despotovca koja treba da transportuje pacijente  sa urgentnim stanjima do bolnice u Ćupriji.

Izgleda da za to nikog nije briga i da su životi žitelja despotovačke Opštine u drugom planu.

Ne shvatljivo je da neko na prečac donese ovakvu odluku ne obazirući se na moguće posledice.

Bar meni nije poznato da se u Srbiji još negde zatvarao ceo put radi pojačanog održavanja, da li izvođač radova konsultuje jedinice lokalne samouprave pre donošenja ovakvih odluka?!

ŠTA JE UZROK ZAMUĆENJA VODE U DESPOTOVAČKOM VODOVODU❓

 

Od 24.03.2023 godine voda u despotovačkom vodovodu je postala zamućena - žućkaste boje.

JPK "Stan" daje informaciju da voda nije za piće i pripremu hrane,bez obrazloženja šta je uzrok zamućenja vode.

Za ostale namene voda se može koristiti(održavanje lične higijene,pranje veša,pranje sudova u sudo mašinama i sl)sa čekanjem na stručnu analizu vode.

Šta može biti uzrok zamućenja:

- mehaničko zamućenje - odron na samom izvorištu,zemljotresi                         ,poplave,prodor površinskih voda u izvorište,pucanje rezervoara, dotrajala vodovodna mreža i sl..

- hemijska zamućenja - prodor raznih hemijskih supstanci u izvorište i vodovodnu mrežu.

- mikrobiološko zamućenje - ono je posebno opasno zbog prodora raznih mikroorganizama u vodu izvorišta prilikom poplava i prodiranjem površinskih voda iz okoline.

Konzumiranjem ovakve vode može doći do pojave crevnih infekcija poput Infektivne žutice,dizenterije,kolere i sl.

Održavanje lične higijene sa ovakvom vodom je i potencijalna opasnost za urogenitalne infekcije.

Važno je napomenuti da je rešavanje ovakvog problema hiperhlorisanjem isto opasno zbog dejstva hlora na organizam!

JKP"Stan" je u obavezi da pravovremeno obaveštava stanovništvo o ovakvim incidentima i preduzme sve mere u zaštiti stanovništva od ne željenih posledica.

OBAVEŠTENJE - PUTEVA SRBIJE❗

 

Oбустава саобраћаја нa државном путу II А реда број 186, деоница Ћуприја - Деспотовац

Од 25.03. до 20.06.2023. године на снази ће бити обустава саобраћаја на државном путу II А реда број 186, деоница Ћуприја - Деспотовац, у месту Ћуприја (од км 0+650 до км 0+850), у оквиру радова на појачаном одржавању.

Преусмеравање саобраћаја ће се вршити преко државног пута II Б реда број 383 Ћуприја - Глоговац, даље преко државног пута II А реда број 185 Глоговац - Медвеђа, и даље преко државног пута II А реда број 160 Медвеђа - Деспотовац.

Током трајања обуставе, за раднике фабрике „СМП Аутомотиве" приступ путничким возилима биће могућ преко локалног пута кроз насеље Иванковац, за долазак до Ћуприје, док ће прилаз из правца Деспотовца бити отворен.

Теретна моторна возила ће користити постављену саобраћајну сигнализацију за обилазак пута и долазак до фабрике.

Радови ће бити обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом.

ISTINA ILI ZABLUDA❓

Despotovac se smatra opštinom   sa čistim vazduhom,čak se pominje  da je vazdudšna  banja Srbije.

Postavlja se pitanje da li je to baš tako ili je istina drukčija.

Ako znamo šta radi Kovilovača i koliki broj domaćinstava u zimskim mesecima za zagrevanje kuća i stanova koristi fosilna goriva,onda vidimo da je Despotovac daleko od vazdušne banje.

Broj automobila u Opštini je priča za sebe,pogotovu što su to stari automobili koji emituju veliku količinu otpadnih gasova i teških metala.

Gledajući relevantne analize koje su radili svetski stručnjaci,možemo videti interesantne podatke:

"Srbija ima skoro duplo veći broj privatnih automobila od svetskog proseka po glavi stanovnika. Koristimo više materijala od svetskog „pravednog udela.“ Prema različitim studijama, Srbija emituje više CO2 po glavi stanovnika od svetskog proseka. Postoje velike rupe u našim statističkim podacima o emisijama (često se klasifikuju kao loši ili veoma loši), tako da se delom radi o procenama, ali ih treba uzeti za ozbiljno. Potrebne su nam duboke, transparentne i nezavisne analize mnogo više rezolucije".

Posmatrajući sve iznete podatke možemo zaključiti da je  Despotovac daleko od čistog vazduha i vazdusne banje.

GDE JE SADA EKOLOŠKO UDRUŽENJE "MOJA RESAVA"❓

 

Petog marta ove godine navršiće se četiri godine od osnivanja ovog udruženja.

Entuzijazmom nekih despotovčana osnovano je ekološko udruženje"Moja Resava" čiji je i glavni cilj bio očuvanje životne sredine Opstine Despotovac.

Težnja osnivača je bila da se uključi što veći broj mladih ljudi, koji bi svojim radom i entuzijazmom unapredili rad udruženja i sačuvali ekološku sredinu.

Bilo je i nekoliko akcija u tom pravcu sa uključivanjem i najmlađeg naraštaja sa podizanjem svesti o značaju zdrave životne sredine.

Očekivala su se konkretna delovanja u tom smeru,u smislu rešavanja problema Kovilovače,MHE na Resavi,uklanjanje đubrišta,čistiji grad i sl.,ali je sve  to bilo kratkog daha,sa okretanjem nečemu što nije bio prioritet udruženja.

Ne kažem da i to nije trebalo raditi,naprotiv,ali je prioritet uvek trebao biti očuvanje životne sredine i sprovođenje akcija u tom smeru.

Zbog izostanka konkretnih akcija na očuvanju životne sredine veliki broj članova udruženja je postao pasivan ili je istupio iz udruženja.

Ekološki problemi se ne rešavaju kabinetski,već akcijama koje će značajno promeniti pristup ovom problemu.

Na kraju da dodam da ekološki problemi nisu političko pitanje,već pitanje koje je važno za zdrav život svih žitelja opštine.

NASTAVAK RADOVA NA PUTU ĆUPRIJA-DESPOTOVAC

Nastavljeni radovi na putu A II reda 186 Ćuprija-Despotovac.

Od Virina prema Despotovcu nastavljeni radovi na toj deonici puta.

Trenutno se izvode zemljani radovi na kopanju kanala pored puta i postavljanju propusta i prelaza prema parcelama i objektima.

Nakon toga počeće uklanjanje starog asfalta i postavljanja nove podloge puta i saniranje klizišta.

Po završetku tih radova očekuje se postavljanje novog asfalta i signalizacije.

Novi asfalt će se staviti do pružnog prelaza na ulasku u Despotovac.

Po istaknutom obaveštenju na izlasku iz Ćuprije,završetak puta celom dužinom se očekuje u toku aprila 2023 godine.

Biće to moderna saobraćajnica koja će omogućiti brže i komfornije putovanje na pomenutom putu.

KO HOĆE NA LISINE MORA DA PLATI🤔

 

Lisine: Poseta spomeniku prirode se sada naplaćuje, a ovo su cene poseta

Lisine, jedinstveni spomenik prirode poznat i po vodopadu Veliki buk, od sada se naplaćuje, te ukoliko želite da ga posetite, treba da obratite pažnju na cene.

Naime, Vlada Srbije potvrdila je Odluku Javnog preduzeća „Resavska pećina“ iz Despotovca kojom su određene naknade za korišćenje zaštićenog područja „Lisina“.

Poseta Resavskoj pećini se i do sada plaćala, međutim Odluka o naknadama za korišćenje zaštićenih područja SP „Resavska pećina” i SP „Lisine” predviđa plaćanje naknada za obavljanje ugostiteljske delatnosti, trgovine, energetske delatnosti i saobraćaja, kao i za održavanje manifestacija, korišćenje imena i znaka, odnosno posetu zaštićenom području.

Predmetnom odlukom posetioci Resavske pećine i Lisina plaćaće naknadu od 100 dinara dnevno. Iako deluje bagatelno, ukoliko budete želeli da posetite šume, klisure, kanjone, pećine, vidikovce, vodopade i druge zone, zbog kojih se inače dolazi u ovaj spomenik prirode, naknadu ćete platiti dvostruko – 200 dinara. Ova cena se odnosi na punoletne posetioce, dok će deca plaćati 50 dinara dnevno, odnosno 150 dinara ako žele da sa roditeljima posete npr. vodopad Veliki buk. Deca do 8 godina ne plaćaju naknadu.

Mađutim, ako ste mislili da ste jeftino prošli, navedene cene, odnosno naknade, uvećavaju se za uslugu vodiča i osiguranje posetioca koje je obavezno za svako lice, i to u iznosu od 150 dinara, tako da cena za punoletnog posetioca iznosi 350 dinara, za decu od 8 do 18 godina 300, kao da sve prethodno navedeno nije dovoljno da odvrati posetioce koji se ionako plaše odlaska u prirodu. Deca predškolskog uzrasta su oslobođena naknada za korišćenje zaštićenog područja, a vrednost od 50 dinara se odnosi na uslugu osiguranja i vodiča.

Inače, naknadu za korišćenje zaštićenog područja moraju da plate svi korisnici zaštićenog područja. To su pored posetilaca, u smislu ljudi koji posećuju zaštićeno područje Lisina radi odmora, sporta, rekreacije i sličnih potreba u prirodi i na drugi način koriste zaštićeno područje, i oni koji obavljaju poslove ili raspolažu nepokretnostima i drugim stvarima na zaštićenom području. Ukratko, svi.

S tim u vezi, najskuplje će plaćati hoteli, moteli i apartmani i to 800 dinara godišnje po ležaju, dok je dnevna naknada za pokretne tezge 330 dinara po kvadratnom metru. Planinarski domovi i smeštaj u domaćoj radinosti plaćaće 500 dinara po krevetu godišnje, dok će kampovi plaćati 22 dinara po kvadratnom metru, za isti period.

Snimanje filmova u Lisinama i Resavskoj pećini dnevno košta do 20 hiljada dinara. Tako je Odlukom predviđeno da snimanje igranih filmova dnevno košta 12.250 dinara, dokumentarnih filmova 5.000 dinara dnevno, reklama 20.000 dinara, dok se profesionalno fotografisanje i snimanje zvuka naplaćuje 2.000 dinara dnevno.

Za svaki kvadratni metar bilborda naknada iznosi 35 hiljada dinara, a korišćenje vozila u zaštićenom području naplaćuje se od 50 dinara do hiljadu dinara dnevno. Za auto-moto priredbe naknada je 45 hiljada dinara dnevno, dok se korišćenje imena i znaka naplaćuje se sa 1 odsto od ostvarenog prihoda.

Ukoliko do sada niste posetili ovaj hidro kompleks, treba znati da su Lisine između ostalog poznate po vodopadu Veliki buk. On se nalazi podno prelepe planine Beljanice, na rečici Vrelo koja je desna pritoka Resave. Ovaj vodopad je prema tipu nastanka akumulacioni vodopad, nastao akumulacijom bigra, a u podnožju je formira jezerce male dubine, okruženo bigrenim blokovima.

Veliki buk u Lisinama je zajedno sa izvorom rečice Vrelo odavno pod zaštitom je države, ali se pristup njemu nije plaćao. Inače, ovaj vodopad poznat i kao vodopad Lisine, dugo je smatran najvišim vodopadom u Srbiji, sa visinom od 25 metara. Međutim, tokom ’90. godina prošlog veka otkriveni su viši vodopadi na Staroj planini, kojima sada preti plansko uništenje od iste države koja je dužna da ih štiti.

Iako je naša priroda sve manje naša, te joj se sve manje može pristupiti slobodno, država se trudi da zaštiti određena područja tako što će ograničiti pristup i naplatiti ga građanima koji su nosioci suvereniteta iste te države. Nedavna odluka o stavljanju Rtnja pod zaštitu sa sobom će povući i plaćanje određenih naknada za „korišćenje“ vazduha i gledanja u lepe predele.

Ako je za utehu, plaćanja naknade oslobođena su lica koja žive ili su zaposlena na zaštićenom području Lisina ili tu obavljaju službene poslove. Isto važi i za osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama, kao i penzionere sa najnižim penzijama, koji od njih jedva kupuju i hranu, a kamoli autobusku kartu za izlet na Kisine.

Preuzeto:Daljine RS

UGOVOR O EKSPLOATACIJI ISTIČE U MARTU

 

SADA JE PRILIKA DA NEŠTO PROMENITE❗

Saznajem da sada u martu mesecu ističe  dvadesetogodišnji ugovor o eksploataciji kamena između Opštine Despotovac i preduzeća Kovilovača.

Trebalo bi da se potpiše novi ugovor na dvadeset godina,koji bi omogućio preduzeću Kovilovača dalju eksploataciju kamena.

To je prilika za našu Opstinu da preduzeće Kovilovaču obaveže novim ugovorom na obim eksploatacije i poštovanju ekoloških  i drugih standarda.

Da se u sačinjavanju ugovora uključi i ekološko udruženje "Moja Resava",koje bi svojim predlozima unapredilo ugovor između Opštine i Kovilovače.

Da se nacrt ugovora stavi na uvid svim žiteljima Opštine kako bi se u ugovoru implementirala najbolja rešenja.

Ovo je prilika da se  Kovilovača obaveže na poštovaje ekoloških standarda pod pretnjom raskida ugovora.

Ako znamo da se u prethodnom periodu preduzeće Kovilovača oglušavalo na obavezno poštovanje ekoloških i drugih standarda,potrebno ih je sada obavezati ugovorom da sve standarde poštuju.

Cilj svega toga je da se smanje aerozagađenje,buka,potresi kod miniranja i spreči zagađenje Resave ispiranjem kamena.

"POLICE" VOJISLAVA JAKIĆA

 

“ПОЛИЦЕ” ВОЈЕ ЈАКИЋА

Posted by Gornja Resava | feb 13, 2023 | Мозаик |     

Припремила : Санела Симић

Културна панорама 28.11.1966.

Јуче је на Деспотовачкој бањи у присуству високих представника културно-уметничког и

јавног живота Београда, Загреба и Деспотовца на свечани начин отворена изложба деспотовачког

ликовног уметника ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА под називом ПОЛИЦЕ.

На скромној, али импозантној свечаности присуствовали су Бранко Ружић, вајар из

Загреба, заступник Југославије на Венецијанском бијеналу и добитник једне од награда Бијенала,

Ђорђе Кадијевић, познати југословенски критичар ликовне уметности, Алекса Челебоновић који је

са Хербертом Ридом највећи познавалац светске ликовне културе, затим Мирко Бојић, сарадник

„Борбе“ и сарадник Нина Кант Мијовић, као и представници културног и јавног живота општине

Деспотовац.

Правац ликовног стваралаштва Војислава Јакића је, може се рећи, нова, тек у повоју

уметничка грана. Прожета је преживљеним искуством и сиротињом уметника, рекао је Алекса

Челебоновић, највећи познавалац ликовног стваралаштва у земљи и ван ње. За овај крај овај

догађај је од изузетног значаја и високе уметничке вредности, који превазилази све оно што је на

овом пољу културе учињено у светском домену.

Или изјава Ђорђа Бојића, критичара ликовних остварења који каже:“Експонати Војислава

Јакића подсећају нас на америчку поп артискињу Луизу Невелсон. Радови прожети духом

свакодневне истине, превазилазе све реално и површно.“

Текст је 28.11.1966. године написао СТАМЕНКО ЛАЗИЋ, вишегодишњи дописник новина

„Нови пут“ и Радио Светозарева из општине Деспотовац.

LEGENDA GORNJE RESAVE - BOŽA JEZERAC

 

Autor: Gojko Zorić

Božidar Stojadinović – Boža Jezerac

(1929—2000)

Legenda među harmonikašima Gornje Resave. Odrastao u Jezeru, a zatim se preselio u Despotovac. Od desete godine, kada su mu otac Aleksandar i majka Ljubica kupili harmoniku, belu ,"stradelu", nije se odvajao od ovog instrumenta. Prvi učitelj mu je bio Mita iz Medveđe, a sviranju po notama naučio ga je Mija Krnjevac. Bio je veoma talentovan, pa je lako naučio da svira starogradske pesme, šansone, zabavnu i narodnu muziku. Veoma tražen lako je nalazio angažmane, pa je nastupao u brojnim tada elitnim hotelima u Jugoslaviji. Njegova supruga Jovanka, koja ga je kao pevačica pratila na brojnim putovanjima i gostovanjima, seća se da je Boža, posle svirki na brojnim porodičnim slavljima u Resavi i šire, imao nastupe u hotelu ,"Turist" u Donjem Milanovcu, zatim u kragujevačkom "Dubrovniku", pa u Apatinu, Zemunu, Sremskim Karlovcima, Staroj Pazovi, Vrnjačkoj Banji, Budvi... U Novom Sadu, u objektima tamošnjeg ugostiteljskog preduzeća ostao je pet godina, gde je svirao zajedno sa legendarnim Janikom Balašem. U Nemačkoj, u Minhenu i Nirnbergu, pet meseci je pratio na harmonici Esmu Redžepovu. Boža je ostao zapamćen u Gornjoj Resavi i šire po njegovoj pesmi "Jutros rano prođoh kraj Resave".

                             🎼

 Boža jezerac je do poslednjeg trenutka života radio je ono što što je najviše voleo. Za vreme poslednjeg nastupa u Doboju završio je svoju legendarnu svirku.

Iza sebe ostavio je afirmisane naslednike muzike sina Acu i unuke Gorana i Duleta,koji će u njegovu čast širiti muziku i dalje.

BARE NEKADA I SADA

           Autor: Kristijan Šole

Године 1910. истраживањем терена у Барама нађен је дебео слој угља на малој дубини...Истог момента су кренула и ископавања и управо тај догађај се сматра почетком рударења у Ресавици...

Како су напредовала ископавања тако се наставило и истраживање терена.Када је утврђено да на том делу има доста угља кренуло се у изградњу насеља Бара...

Прве "куће" рудара биле су страћаре од дрвета и блата а са растом "производње" расло је и само насеље...

Тачно један век и деценију касније пишем ову причу коју једино старе избледеле слике могу да документују...Колико је насеље Баре било вероватно најбоље говори податак да је имало и основну школу,кафане,фудбалски клуб...

Данас осим тих слика,порушене школе,чедине кафане(са погледом на фудбалски терен)пар некаквих темеља,и остатака уличне расвете Није остало НИШТА!

И то вероватно на најбољи начин осликава  тужну и сурову судбину рударских насеља...

На фотографијама видећете како је то изгледало некад и како то изгледа данас!

СРЕЋНО!

MILIVSKA KLISURA

 

Milivska klisura je izletište u Opštini Despotovac udaljeno od Despotovaca 5km.

Nalazi se iza sela Milive u prelepom ambijentu koje može samo priroda da stvori.

Klisura osim izletišta čuva i blago iz 15 veka,manastir Miliva,po kome je selo dobilo i ime.

U klisuri je ispod stene  izvor reke Milive koja zatim protiče kroz selo i uliva se u reku Resavu.

Na reci Milivi nekada je bilo nekoliko vodenica koje su služile meštanima Milive.

Izletište je lepo uređeno,preko reke postoje nekoliko mostića koji upotpunjuju prelepi ambijent.

Izgrađen je i konak sa velikom pokrivenom terasom za one prilike kada je kišovito.

Iza konaka se nalazi pećina koja je prohodna desetinu metara.

Između konaka i pećine nalazi se izvor reke Milive,koja izvire ispod stene sa vodom čistom kao suza.

Na brdu iznad izvora smeštena je crkva Ognjene Marije,pored koje se nalaze dva groba iz srednjeg veka.

Smatra se da je ovde bio manastir Miliva,po kojem je obližnje naselje dobili i ime.

U izletištu je puno drveća koja u letnjim mesecima prave prelepu hladovinu gde se okupljaju meštani Milive,Despotovca i izletnici iz cele Srbije.

Ambijent je jednom rečju prelep i predstavlja raj za dušu i oči,provesti dan u ovakvom okruženju je nešto to što će vam "napuniti baterije".

Arheološkom restauracijom ostataka manastira i zapisima u vezi njih,smatra se da je ovaj manastir stariji i od manastira Manasije.

Poslednje fotografije pokazuju konzervirane temelje konaka odmah iza crkve.

Pošto je pronađen konak zaključak Zavoda za zaštitu istorijskog nasleđa da je to bio manastir izgrađen pre Manasije.