RUDARSKO NASELJE - RESAVICA

Ресавица 

је градско насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2035 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Ресавица коју су чинила насељена места: 

Баре, 

Двориште, 

Јеловац, 

Језеро, 

Маквиште, 

Поповњак, 

Равна Река, 

Ресавица, 

Ресавица (село), 

Сењски Рудник, 

Сладаја, 

Стењевац, 

Стрмостен, 

Жидиље 

(сада у општини Деспотовац), 

Кованица 

(сада у општини Ћуприја)

 и Сисевац 

(сада у општини Параћин).

У Ресавици се налази железничка станица пруге Марковац-Свилајнац-Деспотовац-Ресавица, дуге 42 километара, а кроз насеље пролази и регионални пут Р-103.

Овде се налазе Запис Симионовића липа (Ресавица), Запис липа код дома (Ресавица) и Запис Илића липа (Ресавица).

У насељу Ресавица живи 1881 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,5 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 858 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У Ресавици се налазе:

административни центар РМУ „Рембаса“, предузећа за подземну експлоатацију висококвалитетног мрког угља, једног од најквалитетнијих који се вади на територији Србије. Ово предузеће има веома богату историју рударства, дугу преко 150 година

седиште производно акционарског предузећа „Застава Метал“, основано 1958. године за производњу делова за моторна возила, производа за кабловску индустрију, термотехнику, рударску, пољопривредну опрему и остало, које запошљава преко сто радника

топлана у саставу РМУ „Рембас“ за топлификацију целог насеља, који је почео са радом 1960. године

водовод у саставу РМУ „Рембас“ за производњу, пречишћавање и дистрибуцију пијаће воде, основан 1938. године

седиште предузећа „Ђула“ за угоститељство, повртарство, сточарство, производњу млека, трговину и туризам, основано 2005. године 

Здравствена станица „Ресавица“, за примарну здравствену заштиту, која је почела са радом 1962. године и обухвата општу медицину, медицину рада, лабораторију, стоматологију, поливалентну патронажу и истурена апотекарску јединицу и чији лекари свакодневно опслужују и Здравствену станицу „Сењски Рудник“, која нема сталног лекара

Дечји вртић „Рада Миљковић“, основан 1981. године

Основна школа „Вук Караџић“ основна 1955. године

Народна библиотека „Ресавска школа“, основана 31. марта 1966. године, са главном управом у Деспотовцу

КУД „Бранислав Нушић“ основано 1945. године, које окупља око 150 чланова и има 3 секције: фолклорноу, музичку и драмску

Црква Св. Пантелејмона, чија је иницијатива за изградњу започела августа 1997, а освештена је 2012. године .

терени за тенис (бетон и шљака), мали фудбал и кошарку

ISTORIJAT

Rudarsko naselje Resavica je po godinama starosti „najmlađe“ rudarsko naselje na prostorima resavskih rudnika.Pravim početkom izgradnje ovog naselja može se smatrati 1947.god. kada su uvedene u rad jame „Resavica“ i „Bučar“. Tada je na obroncima iznad „Brkićevog potoka“ počela izgradnja prvih spratnih stambenih zgrada. Ideja grupe mladih rudarskih inžinjera da se izgradi jedno centralno rudarsko naselje za čitav rudarski basen,sa zgradama od tvrdog materijala,sa potpuno higijenskim uslovima za stanovanje koje daje mogućnost za jedan udoban i komforan život rudara,počela je da se ostvaruje. Sa stambenom izgradnjom počinje i izgradnja privrednih i ostalih pratećih objekata. Tako je 1949.god.izgrađena nova osnovna škola,(stara je podignuta 1935.god a dotle su deca išla u školu u selo Židilje) a imajući u vidu perspektivan razvoj Resavice neposredno nakon osnovne škole počela je sa radom i škola učenika u privredi. 1947.god.izgrađena je prozivnica za radnike u Resavici.

Početak šeste decenije prošlog veka predstavlja period pravog privrednog i ekonomskog razvoja ovog rudarskog naselja. Tako je 1951.god.počela izgradnja Severnog potkopa a novembra 1952.god. i izgradnja Južnog potkopa. Pošto je ideja da se proizvodnja iz svih jama senjsko-resavskog ugljenog basena sakuplja na jednom mestu i tu separira to je 1962.god. u Resavici završena izgradnja postrojenja za mokro separiranje i preradu uglja da bi ista bila 1989.god. rekonstruisana kako bi mogla da ima kapacitet prerade 250 t/č. Sa izgradnjom separacije izvršen je i produžetak pruge Markovac-Despotovac pa je 1961.god. u Resavici došao i prvi voz normalnog koloseka. Paralelno sa ovim radovima vrši se i užurbana izgradnja komunalnih objekata u naselju pa je tako 1952.god počela izgradnja i ulica u Resavici. 1952 i 1953 god.izgrađen je i dalekovod Resavica-Ravna Reka sa metalnim stubovima. Kako bi se život radnika posle rada u jami još više obogatio 1956.god se izgrađuje savremeni hotel Đula koji i dan danas radi ali potpuno renoviran i adaptiran savremenom turizmu.

Sa prestankom rada stenjevačke komune i komune u S.Rudniku 1957.god. u Resavici se formira i opština koja je funkcionisala sve do 1962.god. da bi od 09.03 1963.god. opštinska vlast prešla u Despotovac,bez volje građana,tada po odluci viših organa Republike.U toku postojanja opštine u Resavici na teritoriji iste je bilo,pored gore navedenog,dve bolnice u S.Rudniku,porodilište u Resavici i S.Rudniku,apoteke i ambulante u svim rudarskim naseljima. Sam Rembas je šezdesetih godina zapošljavao preko 5000 radnika..Kulturno zabavni i sportski život dostigao je zavidan nivo u tom dobu. Folklorna sekcija je takmičenjem prešla granicu Jugoslavije i finale završila u Londonu. Dramska sekcija sa komadom „Koštana“ jedne večeri u Jagodini (tadašnjem Svetozarevu) morala je prikazati predstavu dva puta uzastopno na zahtev publike pošto je sala bila tesna za prijem zainteresovanih posetilaca.Ovakav brzi ekonomski razvoj rudarskog gradića Resavica,doveo je do povećanog interesovanja radnika-samaca da u ovom gradiću formiraju svoje porodice pa je tako po popisu iz 1970.god. Resavica imala 4300 stanovnika. Interesantno je napomenuti da su to bili pripadnici trideset i jedne nacije iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije.

Izvor: Vikipedia & MZ Resavica

RUDARSKO NASELJE - RAVNA REKA

Ravna reka je naselje u Srbiji u opštini Despotovac u Pomoravskom okrugu.

Prema popisu iz 2011. bilo je 276 stanovnika

U vreme kada je Ravna Reka bila u ekspanziji od 1945. do 1973. godine, kada je rudnik ugašen, ovde je živelo više od 4.000 ljudi, a danas ih je jedva 150. Imaju jednu prodavnicu mešovite robe, poštar dolazi dva puta nedeljno, ali već dve godine nemaju javni prevoz. Otkako su utihnuli krampovi, kao da je i život počeo da se gasi.

Meštani se još sećaju vremena kad je reka ljudi išla od naselja ka jami, a druga iz jame ka naselju. Čuli su se nemački, ruski, mađarski, poljski, albanski, makedonski i srpski jezik. Naselje je imalo najveću katoličku crkvu u Srbiji, 14 kafana, 11 mesara, osam pekara, poslastičarnicu, bioskop sa svakodnevnom projekcijom i najveću samoposlugu u regionu s metražom. Hotel “Topoljar”, sagrađen 1947. godine, imao je lift za prevoz gostiju do soba i lift za dopremanje hrane iz kuhinje. Tada ni slični objekti u Kragujevcu nisu imali liftove. Na svakoj od tri terase svirala je zasebna muzika, a Jagodinci, Ćupričani i Paraćinci bili su redovni gosti. Imali su vodovod, ulično osvetljenje, osmogodišnju školu sa 500 đaka u dve smene...

Naselje je imalo dve rudahrske kolonije sagrađene 1922. Svaka zgrada je imala po četiri stana. Sada su gotovo prazne, s najviše jednim stanarom, oronule, s polupanim prozorima. Deluju gotovo avetinjski, a mnoge su i srušene zbog bezbednosti.

Ravnom Rekom nekada je saobraćao i popularni “ćira”, s teretnim i putničkim vagonima. Tadašnja pruga, na relaciji Ćuprija - Senjski Rudnik - Ravna Reka bila je druga u Srbiji, ali prva po visini uspona, jer je najviša kota bila na nadmorskoj visini od 712 metara. Pruga je zatvorena dve godine posle rudnika - 1975.                                                                                                                                                      Izvor:Večernje novosti i Vikipedia               

Č

SELO TRUĆEVAC - POREKLO

Порекло презимена, село Трућевац (Деспотовац)

Порекло становништва села Трућевац, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

Положај села.

Село је на обема странама потока Радошевца, који силази са истоименог брда и улива се у Балајнички Поток.

Воде.

У селу се пије изворска вода. Најглавнији су извори: Радошевац, Чокин Кладенац и Стублина. Они никада не пресушују.

Земље и шуме.

Главнији делови сеоскога атара су: Клаћево, Витлиште, Редине или Рудине, Стрњике и Грац. Шуме има, али је већином ситна (шевар, шумарице). Постоји око 50 хектара утрине или „општине“, која је углавном под крупном или ретком гором.

Тип села.

Село се дели на Горњу и Доњу Малу, које нису одвојене. У селу је 71 кућа и 7 родова.

Име селу.

Село је добило име по граду, од кога и данас познају шанчеви и зидине, који је некада војска „трућала“ (нападала), докле га није освојила и разрушила. Тако једни кажу. Други веле, да је ово село добило име по својим вредним становницима, који су се у раду много трудили, те се место по њима назвало Трудћевац или Трућевац.

Старине у селу.

У Грацу су развалине неког града а око њега се налазе стари новци и комади земљаног посуђа и оружја.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је село постало, нити се зна да је икада премештано. Пошто има старинаца, биће да је старијег постанка.

Родови у селу су:

–Кнежевићи, славе Стевањдан. Они су старинци.
–Ђурићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су досељени са Косова. Има их и у Витанцима.
–Кочани, славе Аранђеловдан. Њихово порекло није познато.
–Палисламићи, славе Никољдан. Досељенио су из Витанаца у Ресави, од Јелисавкића.
–Чокићи, славе Св. Цара Константина и Царицу Јелену. Досељени су из околине Алексинца.
–Спасићи, славе Симеундан. Они су старинци.
–Мусићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, непознатог порекла.
Сеоска слава је Јовањдан, летњи а заветина Св. Теодосије – пред Савиндан – за здравеље чељади и стоке.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, „Ресава“

SELO STRMOSTEN - POREKLO

Порекло презимена, село Стрмостен (Деспотовац)

Порекло становништва села Стрмостен, општина Деспотовац, стање из 1926. године

У селу нема старинаца. Село је измештено на данашњем месту око 1780. године. Први досељеници почели су да се досељавају око средине 18. века.

У селу су родови:

Шљивићи (25 к., Св. Петка); доселили се из Црне Горе.

Чордаловићи (25 к., Св. Никола); доселили се са Косова (са шест буљука оваца). Од њих је био Петар Ђорђевић Џода, познати војвода црноречки из првог Устанка.

Ћосићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова, има их и у Стењевцу (Деспотовац).

Вулетићи (10 к., Св. Арханђео), дошли из Ерског Краја (Драгачева или Златибора).

Пироћанци (8 к., Св. Никола), дошли из околине Пирота.

Гмитрићи (10 к., Св. Петка), дошли из Тимока.

Оцићи (5 к., Св. Арханђео), дошли из Хомоља, по пореклу Румуни.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

SELO STENJEVAC - POREKLO

Порекло презимена, село Стењевац (Деспотовац)

Порекло становништва села Стењевац, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 села.

Село је у Горњој Ресави, на источном крају Дворишко – Стењевачког Поља. Кроз село протичу Вељицки и Бугарски Поток.

Воде.

Извори у селу су: Вељицки, Бугарски и Механски Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Остри Врх, Велики Врх, Ђула, Бело Брдо, Горуњар, Поље или Кључ (ресавски), Валово, Комарски Брег, Лесковица, Крушар, Липар, Бељевина, Парлози, Церјак, Јеловвачка Коса, Чупицка Остра, Селиште, Горунска Река, Пањевачко Брдо и Понориште.

Тип села и подаци о њему.

-Село се дели на Горњи и Доњи Крај.
У селу је 107 кућа и 8 родова.
Године 1819. у селу је било 17 кућа и 22 пореске главе а 1870. године имало је 65 пореских глава.
Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су Блага Марија, Пантелијевдан – обе за берићет, Крстовдан јесењи – за здравље стоке и Лазаревдан – за здравље чељади у кући.

Старине у селу.

-У Селишту има трагова од старог насеља. Ту се налазе „чепари“ од лончарије, комади старог оружја и алата, па и стари новац.
У Ђули се налазе трагови од топљења руде и рударски алати.
У ресавском Кључу или Пољу налази се стари новац, комади од оклопа и калпака, гривне, прстење и друге старинске ствари.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је село настало, али се зна да је оно некада било на десној сттрани Ресаве, у Селишту па је овамо премештено због поплава. Скоро сви становници су Са Косова и из Тимочке Крајине.
У Горњем Крају су:
–Ћосићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су са Косова. Од њих је био Милован Ћосић, Синђелићев бимбаша, који је погинуо на Чегру.
–Митропићи, славе Стевањдан. Доселили су се из околине Врања.
У Доњем Крају су:
–Вељићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се пре 200 година са Косова дотеравши 1000 брава оваца.
–Лукићи, славе Јовањдан. Дошли у пре 150 година из Вражогрнаца код Зајечара.
–Чупићи, славе Аранђеловдан. Они су пореклом са Косова.
–Бугарчићи, саве Никољдан. Доселили су се из околине Видина.
–Војиновићи, славе Тодоровдан. Не зна се њихово порекло.
–Нонићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, досељени из Дворишта.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, „Ресава“.

SELO SLADAJA - POREKLO

Порекло становништва, село Сладаја, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

Положај села.

Село је у клисури између стрмих коса које се пружају од Бељанице. Кроз село протиче поток Ошој, који се као Горунска Река стиче у Ресаву.

Извори.

Извори су Стублина и Брђански Кладенац, – Делови су хатара: Чукарица, Раскрсница, Трштењак, Јарчевац, Момчилско Брдо, Усовина, Горунска Река, Горуњар, Каменита Чукара, Пањевачка Коса и Селиште.

У селу има 81 кућа а 6 родова.

Назив села.

По једном казивању село је добило име по некој страви слади, која ту расте. По другом име је добило по Слади, дворкињи деспота Стевана, која је одатле била родом, па ту после и умрла. По трећем село је добило име по многом злату, које се ту вадило, услед чега се у прво време звало Златаја, па после Сладаја.

Старине.

У Селишту се налази рударска шљака и чепари од старинског посуђа и од других старинских ствари. Исто се тако трагови од старог насеља налазе и у Момчилском Брду и на Чукарици.

Старо је село некада било на западу од данашњег, ближе Пањевцу, у Селишту. Данашње становништво чине досељеници, који су се по предању овамо доселили крајем 18. и почетком 19. века.

У селу су родови:

Милетанци (6 к., Петковица), дошли из Тимочке Крајине пре 130 година.

Радивојевци (15 к., Петковица), такође из Тимочке Крајине (Милета и Радивоје били су браћа рођена).

Радовањци (20 к., Петковица), дошли из Буковца од Стојковића. Даља старина им је из Иванковца код Ћуприје.

Новаковићи (15 к., Св. Никола), дошли из „Ерског Краја“ (ужичког или чачанског округа).

Брђани (22 к., Св. Илија), дошли из Херцеговине или из Црне Горе (и њих у Новаковиће зову „Ерама“).

Бугарчићи (3 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Планинце у Црној Реци.

После 1819 село је имало 10 кућа са 13 пореских глава, а 1870. г. имало је 66 пореских глава.

Сеоска слава је Велики Спасовдан, а заветине су Видовдан (због живине) и Блага Марија (због стоке).

ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић

SELO RESAVICA(DUTOVO) - POREKLO

Порекло презимена, село Ресавица (Деспотовац)

Порекло становништва насеља Ресавица (село), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоје Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Село је у котлини, са обе стране реке Ресавице, притоке Ресаве.

Воде.

У селу се пије бунарска вода. Извора нема. Зими се служе водом из Ресавице.

Земље и шуме.

У селу има око 8 хектара заједничке утрине, од које је половина под ситном шумом. Главнији називи сеоског атара су: Ћулимар, Шишмановац, Река, Горуњар (брдо) и Пилотица.

Подаци о селу.

У селу је 65 кућа са 6 родова.

Име селу.

Село је добило име по реци, која кроз њега протиче а некада се звало Дутово. Не зна се поуздано када је село постало. Предање каже да је село некада било било чисто српско (и тада се звало Дутово), па му се после становници одселили и на њихово место су дошли Власи, који промене име селу и назову га Ресавица – да их не би одсељени староседеоци одатле отерали.

Порекло становништва.

Родови су:

–Рашковићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Бељајке.

–Перачићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Подгорца у Црној Реци.

–Ангеловићи, слаев Стевањдан. Дошли су из срноречког Подгорца пре 130 година.

–Јовићи, славе Никољдан. Они не знају за своје порекло.

–Јовановићи, славе Аранђеловдан. И они су непознатог порекла.

–Воденичаревићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Жидиља.

Сеоска слава је Велики Спасовдан (Вазнесење) а заветина Тодоровдан – за здравље стоке, чељади и берићета.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.