Despotovac

четвртак, 11. јун 2020.

BLAGOJE JOCIĆ - RESAVSKI INDUSTRIJALAC

Благојe Јоцић,

(1900 - 1976)

био је српски индустријалац,

власник ресавских рудника.

Након смрти његовог оца Николе Јоцића, ресавски рудници су наставили рад у оквиру исте фирме под називом Никола Б. Јоцић и син, која је искључиво власништво Благоја Н. Јоцића, као једниног наследника и ортака.

Других наследника ни ортака није било, ни јавних ни тајних2, те се рудник и надаље развијао, све до Другог светског рата, када је Благоју фактички одузет рудник од стране окупационих власти, а након ослобођења, власт у руднику су фактички, а потом и правно одузели победници рата, јер Благоје није хтео да поклони рудник држави, т

е је изложен прогону и насиљу.

Године 1945. решењем савезног Министарства за рударство ресавски рудници су организовани у оквиру сењско – ресавског угљеног басена под називом Сењско-ресавски рудници мрког угља.

Никола Јоцић и Благоје Јоцић утемељили су себе у значајни развој рударства у Србији, о чему сведочи и део постојећег индустријског наслеђа.

Благоје Јоцић судски је рехабилитован у мају 2007. године и утврђена је ништавост одлука о осуди од самог доношења, те су ништаве и правне последице, укључујући и казну о конфискацији имовине, а наследници још нису укључени у процес повраћаја имовине односно обештећења.

Kuća Blagoja Jocića u Despotovcu

Vila Blagoja Jocića u Lisinama

Благоје је био ожењем Катарином Јоцић, рођ. Ивановић. Имају потомство.

PORED TOGA ŠTO JE BIO VLASNIK RUDNIKA, BIO JE I VLASNIK ŠESTOSPRATNE KUĆE U BEOGRADU KOJA SE NALAZI NA UGLU KRUNSKE ULICE I ULICE SVETOZARA MARKOVIĆA. POSLE RATA TU JE BIO VOJNI SUD. TA ZGRADA SE POTRAŽUJE U RESTITUCIJI JER GOSPODIN JOCIC IMA ŽIVE NASLEDNIKE. BILO BI SVE UREDU DA TU NISU PONOVO PRORADILI KOMUNISTICKI APETITI I HOCE DA JE POVO OTMU I NAPRAVE PRAVOSUDNU AKADEMIJU. ŠTO JE NAJSTRAŠNIJE U KATASTRU SE VODI DA SE TU NALAZI PRIZEMNA ZGRADA, OSNOVANO SE SUMNJA DA JE VEROVATNO NAKNADNO URADJEN FALSIFIAT UKNJIZBE. ZNACI NEKO OD DECE ILI UNUKA KOMUNISTICKIH VOĐA HOĆE DA OTMU OVU ZGRADU.

Izvor:

Vikipedia i Istorijski arhiv Jagodina

недеља, 7. јун 2020.

IZLETIŠTE - MILIVSKA KLISURA

Миливска клисура чува благо из 15. века и предивно излетиште ком се враћа свако ко га једном посети

Мештани деспотовачког села Милива богатство свог краја брижно чувају. Од својих средстава финансирали су реконструкцију цркве из 15. века, а брижно воде рачуна и о археолошким налазиштима, која се налазе у њеној околини.

Село Милива крај Деспотовца једно је од најстаријих у Горњој Ресави. У повељи кнеза Лазара налазе се први записи о њему. Миливски чувари историје решили су да реконструишу цркву из 15. века и истраже ископине поред ње. Реконструкције су започете 1998. са жељом да наредне генерације не забораве историју родног краја.

Поред цркве, из времена кнеза Лазара и деспота Стефана, мештани су открили темеље конака, који указују на то да је, на простору Миливске клисуре, заправо био манастир. На иницијативу мештана истраживање локалитета су извршили археолози.

Предмети нађени на овом терену датирају из 14. и 15. века. Пронађени су керамички предмети, ковани ексери и места за огњиште. Сви предмети чувају се у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

У старој цркви се сада одржавају крштења и венчања.

Догађа се, да труд посвећених мештана, уништавају посетиоци, који бацају смеће и разбијају расвету. Миливци то брзо сређују и настоје да оплемењивањем простора на наруше његову природну лепоту. Реконструкцију цркве грађену мобом финансијски су помогли људи из дијаспоре.

Црква посвећена Огњеној Марији, у Миливској клисури надомак Деспотовца, сваке године окупља мноштво верника и љубитеља живописног крајолика Горње Ресаве, када се организује Миливски сабор, где се окупља велики број учесника и угледних званица.

Црква се налази у непосредној близини извора реке Миливке, на којој је некада било пет воденица и ваљарица за обраду вуне. Посебну драж овом крајолику даје и пећина која још није довољно истражена.

С обзиром на то да је Миливска клисура омиљено место за окупљање Деспотовчана, 2005. је проглашена и за излетиште, па је мобом саграђена сеоска кућа – за организацију разних славља. Одмах поред је и летња позорница, на којој су претходних година наступали учесници Сабора.

Izvor: Opanak

четвртак, 4. јун 2020.

TEHNIČKA ŠKOLA DESPOTOVAC - ISTORIJAT

TEHNIČKA ŠKOLA DESPOTOVAC

Tehnička škola Despotovac je osnovana 1964 godine,od 1977/78 pod imenom "Obrazovni centar Petar Žalac".

Na samom početku u njoj su se školovali sledeći profili: mšinski tehničar,rudarski tehnicar i trogodišnji profil,učenik u privredi.

Profil učenik u privredi se paralelno školovao i u Resavici.

Školovanje navedenih profila trajalo je sve do školske 1977/78 godine,stim što su se profili učenika u privradi koji su postojali i u Resavici

integrisali školske 1970/71 godine,sa sedistem u Despotovcu.

Od 1977/78 godine posle integracije sa Resavicom škola osim mašinskog i rudarskog dobija jos dva profila obrazovanja,elektro i ekonomski smer.

Od 1984 počinje sa radom i tekstilna struka,dok se u narednih 10 godina gasio obrazovni profil rudarski tehničar.

Od 1993 ostaju samo mašinski i elektro smer a kasnije se pridodaje i ugostiteljsko turistički smer

(1995),sa više vrsta zanimanja.

Interesantan je i podatak da na mestu sadašnje Tehničke škole,trebala je da bude direkcija rudnika "Rembas",od čega se zbog nekih razloga odustalo.

Sada je to moderna škola sa novim sadržajima,jer je škola 2019/20 rekonstruisana.

Izvor:

Arhiv pomotavskog okruga, sajt Tehničke škole i saznanja u neposrednom razovoru sa rukovodiocima iz tog vremenskog peioda

среда, 3. јун 2020.

DOM ZDRAVLJA DESPOTOVAC - OD OSNIVANJA DO 2009

Prema dokumentaciji Istoriskog Arhiva Jagodina, Dom zdravlja Despotovac osnovan je 01.01.1955. pod imenom DOM NARODNOG ZDRAVLJA .

Srez Despotovački rešenjem broj 319 (01.02.1955.) doneo je odluku da Dom Narodnog Zdravlja plaća zakupninu poslovnih prostorija opštenerodne imovine u visini od 3700 dinara mesečno, počevši od 01.01.1955. Površina zakupljenih poslovnih prostorija iznosila je 135 m2. Dom Narodnog Zdravlja smešten je u sadašnjim prostorijama Doma penzionera ( zgrada preko puta Doma zdravlja) .

Odlukom Naro

dnog Odbora opštine, Despotovac za prvog upravnika imenovan je Dr Lazar Vlajn .

U sastav Doma Narodnog Zdravlja radi i Opšta bolnica sa porodilištem.

Odlukom Narodne Republike Srbije, rešenjem broj 3663 (29.10.1955) Opšta bolnica sa porodilištem izdvaja se kao ustanova sa posebnim finansiranjem.

Opštom bolnicom upravlja Upravni Odbor na čelu sa upravnikom .Prvi upravnik Opšte bolnice bio je Dr Jakov Kilman .Za zastupanje ustanove bio je ovlašćen Dr Miško Milenković (prvi lekar iz ovog kraja koji živi i radi u Despotovcu )

Dom Narodnog Zdravlja brojao je 13 zaposlenih . Kvalifikaciona struktura se može videti iz platnog spiska izraženog kroz tzv platne razrede .

Platni razredi : 1-XI…………………….….1

2-XII…………………….…1

3-XIV…………………..…..1

4-XVI………………..……..1

5-XVII……………………...2

6-XVIII…………...……..…2

7-XIX……………………....1

8-Bez platnog razreda 3

9-Honorarni 1

Ukupno zaposlenih 13

Ukupan iznos plata , dopunske i položajne zarade za 1956. iznosio je 199 800 dinara

Bez 48 % doprinosa za Socijalno osiguranje i 10% za fond stambene izgradnje.

Narodni Odbor Opštine Despotovac rešenjem broj 12661 /07.12.1956. donosi odluku da prostorije Skupštine Opštine Despotovac (sadašnja zgrada biblioteke) služiti za Dom Narodnog Zdravlja počevši od 01.10.1956.

Površina poslovnog prostrora iznosi 117 m2 , sa zakupninom od 40 dinara po m2 , odnosno 4170 dinara mesečno.

Konačno, Skupština Opštine Despotovac rešenjem broj 01-7284/01-63 17.06.1963. Dom Narodnog Zdravlja preimenuje u Dom zdravlja Despotovac .

Dom zdravlja Depotovac registrovan je 24.10.1963 , od kada posluje kao ustanova sa samostalnim finansiranjem i principom privrednog računa , a po načelima društvenog samoupravljanja . Ustanovom rukovodi Upravnik , Upravni Odbor i Savet Doma Zdravlja . Nakon preimenovanja u Dom zdravlja Despotovac otvara se tzv MATIČNA KNJIGA ZAPOSLENIH , u koju je do decembra 2008 . upisano 1043 zaposlenih .

Izgradnja nove zgrade Doma zdravlja Despotovac započinje 1964.gdine u ulici Saveza Boraca broj 74 .Predviđeno je da u zgradi budu smeštene sve polikliničke službe .

Stanje kadrova na dan 01.12.1964:

-lekara specijalista………………………3

-lekara na specijalizaciji…………...……1

-lekara opšte medicine…………………16

-stomatologa ………………………...….1

-stomatologa na stažu…………………...1

-farmaceuta …………………………..…3

-zubara dentista …………………………2

-med. tehničara ………………………..19

-farm. tehničara…………………………..1

-zubotehničara ………………………..…2

-babice …………………………………..2

-bolničara ………………………………19

-babice sa NSS……………………….….3

-dečije negovateljice ……………………2

-zubni asistenti ………………………….3

-spremačica ………………………...…..20

-kuvarica …………………………….…..7

-vešerki …………………………….……6

-tehničko osoblje ……………………….12

-administrativno osoblje ………………..18 Ukupno zaposlenih 141

Sadašnja zgrada Doma zdravlja je završena I useljena 1965 .

Iz dana u dan, prateći trendove savremenih medicinskih kretanja , Dom zdravlja Despotovac se razvija, kadrovski jača , tako da postojeće prostorije bivaju nedovoljne da odgovore zahtevima razvoja, te se ubrzano radi na pripremi izgradnje novog aneksa Doma zdravlja , koji biva opremljen i useljen u leto 1983 . Iste godine Dom zdravlja Despotovac biva proglašen za jedan od boljih Domova zdravlja Republike Srbije .

U leto 1984. odlukom Upravnog Odbora i Saveta Doma zdravlja , Dom zdravlja Despotovac priključuje se Zdravstvenom Centru Ćuprija i postaje OOUR Zdravsvenog Centra Ćuprija. Ustanovom rukovodi upravnik Dr Milan Šikanja Snabdevanje sanitetskim materijalom i drugim sredstvima je centralizovano.

11.04.1998. , na zahtev zaposlenih , Dom zdravlja se izdvaja i ponovo postaje samostalna radna organizacija. Ustanovom rukovodi direktor Dr Miroslav Pavković.

Kontinuiranim razvojem i stručnim usavršavanjem ,Dom zdravlja Despotovac dostiže

sadašnji nivo razvoja i strukturu zapolsernih .

Struktura zaposlenih na dan 06.10.2008.

-Primarijus …………………………..…1

-Lekara subspecijalista ………………...1

-Lekara specijalista……………………26

-Lakara na specijaliyaciji ………………5

-Lakara op[te medicine ……………….12

-Stomatologa specijalista ………………6

-Stomatologa …………………………...3

-Zdravstvenih saradnika …………….….5

-Zdrav. Radnika sa VŠS........................14

-Zdrav. Radnika sa SSS........................122

-Nezdravstvenih radnika 53

Ukupno zaposleno 248 radnika. od toga 195 zdravstvenih radnika i

55 nezdrvstvenih radnika

Izvor: Dr Branko Trajković

уторак, 2. јун 2020.

CENTAR DESPOTOVCA - SKULPTURA

SKULPTURA U CENTRU DESPOTOVCA

Autor skulpture "Majka sa detetom"koja se nalazi u centru Despotovca, je Angelina Gatalica (1924-2001).

Skulptura je nastala na manifestaciji "Mermer i zvuci" 1989 godine,iste godine je i postavljena u centru Despotovca. Interesantno je napomenuti da ova prelepa skulptura nije registrovana u katalozima skluptura..nadam se da ce ta nepravda uskoro biti ispravljena?!

Angelina Gatalica je ovu skulpturu poklonila žiteljima Despotovca i red je da se njeno ime nađe na samoj sklupturi.

понедељак, 1. јун 2020.

ISTORIJAT ZDRAVSTVA - OPŠTINA DESPOTOVAC

PRVE ZDRAVSTVENE AMBULANTE U OPŠTINI DESPOTOVAC

Prvi lekari u Sbiji bili su Česi .Krajem XIX veka Srezu Despotovačkom dodeljen je

lekar Dr Stejskalo, sa zadatkom da vakciniše stanovništvo od tadašnjih zaraznih bolesti.

Njegova misija predvidjena je da traje od 2 do 4 godine, ali je on ostao i dalje da radi i

leči naše gradjane, jer nije mogao da ih ostavi bez lekarske pomoći.

Dr Stejskalo je ostao u Despotovcu do Prvog Svetskog rata i verovatno je otišao u rat

sa našom vojskom .Ambulanta Dr Stejskala bila je smeštena u manstirskoj zgradi na

mestu današnjeg Doma kulture.

U istoj zgradi bio je smešten Srez Despotovački.

Prvi lekar nakon Prvog Svetskog rata bio je Dr Djurašković . O njemu nisu zabeleženi

neki detaljniji podaci, osim da je u Srez Despotovački živeo i radio od 1922. do 1926.

godine .

Drugi Sreski lekar u vremenu od 1926. do 1929. godine bio je Dr Miroslav

Novaković. Ambulanta Dr Novakovića bila je smeštena u kući trgovca Voje

Mrjanovića ( sadašnja ulica Despota Stefana Lazarevića broj 129 ) .

Treću ambulantu otvorio je Dr Džamić u kući Dragoljuba Matića ,kuća Mileta

Licidera ( takođe sadašnja ulica Despota Stefana Lazarevića ) u periodu od 1929. do

1931. godine

Četvrtu ambulantu otvorio je Dr Stanoje Popović u kući Boge Rjića ( sadašnja

apoteka Račić) i radio u periodu od 1931. godine do 1935. godine .

Petu ambulantu otvorio je Dr Koča u kući Miloja Mihajlovića ( deda akademika

Dragoslava Mihajlovića ) i radio od 1939. do 1941. godine.

Na predlog građana Sreza Despotovačkog i poslanika Voje Marjanovića ,

1927. godine počinje izugradnja bolnice, koja biva završena 1932/1933. godine

Odobrenje za izgradnju bolnice dao je okružni načelnik Okruga Moravskog Milutin

Nagulić i senator Dr Cukavac . Iako završena, bolnica je proradila tek krajem drugog

Svetskog rata .Bolnicu je vodio Dr Jakob Kiljman, u dva navrata: od 1937. do 1945.

godine i kasnije kao penzioner šezdesetih godina .

Intresantno je napomenuti da je zbog pristupa bolnici i manastiru Mansiji kralj

Aleksandar Karadjordjević odobrio izgradnju gvozdenog mosta na reci Resavi koji je

završen 1931. godine .

Osnivać prve apoteke 1926 godine. je bračni par Novaković ( Dr Miroslav

Novaković i njegova supruga ,magistar farmacije, inače Francuskinja) .U apoteci je bio

smešten i rendgen , jedan od prvih rendgen aparata u Srbiji . Godine 1929. bračni par

napušta Despotovac, i apoteku preuzima druga supruga Dr Novakovića , Desa

Novaković, do 1941. godine .

U vremenskom periodu od 1941.godine do 1964. godine nema pisanih tragova o

radu apoteke , verovatno zbog veoma velike fluktuacije kadra .

Od 1964. godine apoteku preuzima magistar farmacija Momčilo Milošević, i

njegova suruga Ema Milošević radi u kontinuitetu do danas .

Izvor:

Prim dr med Branko Trajković

недеља, 31. мај 2020.

PARK MINIJATURA - DESPOTOVAC

Парк макета (Деспотовац)

Парк макета се налази у општини Деспотовац, на самом излазу, регионални пут према Ресавској пећини. Парк је отворен 2008. године и простире се на површини од 3000 м2. Тренутна поставка парка броји нешто преко 30 средњовековних српских манастира и цркви који су урађени у размери 1:17 у односу на праве величине здања.