понедељак, 25. мај 2020.

SELO POPOVNJAK - POREKLO

Порекло презимена, село Поповњак (Деспотовац)

Порекло становништва села Поповњак, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Положај села.

Село је на левој обали Ресавице, на једној мало уздигнутијој висоравни. Кроз село протиче Владуљев Поток.

Воде.

У селу постоји један бунар и два извора са којих се вода пије. Извори су Суднички Кладенац и Чокоцки Извор.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Ћулимир, Куке, Решетке, Прњавор, Стража, Река, Горуњар и Шишмановац*.

*На ђенералштабној карти погрешно је ово место названо Шишановац. Осим тога ово село се налази ближе Ресавици него што је на карти назначено.

Подаци о селу.

У селу је око 60 кућа и 8 родова.

Име селу.

Село је добило име по неком поповском роду, који се ту први доселио. Пре овога село се звало Доња Ресавица, као што је и Вујић забележио у својим Путешествијама.

Старине у селу.

У месту Прњавору постоји лепа црквица, која се зове Бела Црква. Она је данас метох манастира Манасије а раније је била манастир, што сведочи и име Прњавор. Цркву су обновили 16. маја 1796. године прота Илија и кнез Пана из Ломнице. Као манастир Бела Црква је имала велико имање, од кога су један део заграбили људи из околине а оно што је од тога претекло данас припада манастиру Манасија. Посвећена је Малој Госпојини, када се ту, као и о Св. Илији, купи велики сабор.

Приликом некаквог збега, када је народ из села Врбовца у Црној Реци пребегао овамо, ову цркву дуго је послуживао неки поп Анђелко из Врбовца и тада се звала Врбовачка Црква. Око цркве се налазе комади од старог оружја, посуђа и других ствари.

Постанак села и порекло становништва.

По једном предању између села Језера, Поповњака и Бељајке било је некада село, које се звало Врбовац, а по свој прилици биће да је ту био збег, који је дошао из Црне Реке, из села Врбовца, чији су се становници раселили по околним селима. По другом предању старо село је некада било до саме Ресавице, у Дутову – данашње село Ресавица – па се после одатле преместило на данашње место. Свакако село је новијег постанка.

Родови су:

Крстићи-Чокићи, славе Стевањдан. Доселили су се са Косова.

Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили су се са Косова пре 160 година са 3000 брава оваца.

Прњаворци, славе Аранђеловдан. Дошли су из расељеног Прњавора у атару овог села, код Беле Цркве.

Јеремићи, славе Митровдан. Доселили су се из Појата код Параћина.

Ћосићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Подгорца у Црној Реци, Власи по пореклу.

Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Варварина.

Милановићи, славе Аранђеловдан. Они су непознатог порекла. Из ове породице је био некада овде чувени капетан Милан.

Стојановићи други, славе Аранђеловдан. Досељени су из Дражимировца.

Сеоска слава је Св. Тројица а заветина Ваведење – за здравље стоке.

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава.

SELO PLAŽANE - POREKLO

Порекло презимена, село Плажане (Деспотовац)




Порекло становништва села Плажане, општина Деспотовац (Ресава), стање из 1926. године

Данашње село Плажане постало је од два села: Павловца, које је било на североисточној страни од данашњег села, и другог села, које се по једном предању звало Рекам, а по другом Плажане (Блажане), и које је било на источној страни од данашњег села, на месту које се зове Старо Село (код данашњег гробља).

Родови су:

Белопољци (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), овамо су се преселили из Реке или Старог Плажана, тамо су дошли из Белог Поља (са Косова).

Ђурићи (20 к., Св. Андрија), доселили се из Крупаца (преко границе).

Лукићи (50 к., Петровдан), дошли из Црне Реке преко Старог Плажана.

Бобићи (75 к., св. Никола), доселили се од некуд из Бугарске преко Старог Плажана.

Момировићи (5 к., Св. Јован), доселили се из Старог Павловца, а у Павловцу не знају одакле су дошли.

Рацићи (15 к., Св. Ђорђе), доселили се са Косова преко Старог Павловца.

Радосављевићи (15 к., Св. Никола), преко Старог Павловца досељени са Косова.

Брђани (15 к., Св. Никола), доселили се преко Старог Павловца из параћинског краја.

Пироћани (25 к., Св. Арханђел), доселили се из пиротске околине, па су прво били населили једно место код Лесковице, одакле су се после преселили овамо.

 ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарк

SELO PANJEVAC - POREKLO

Село Пањевац, општина Деспотовац, стање од 1948. године      

Лазићи (45 кућа., св. Никола), доселили се крајем 17. века из околине Скопља као први досељеници.

Купинићи (50 к., св. Мина и Мрата), доселили се из околине Скопља кад и Лазићи.

Влашковци, Мијаиловићи (25 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и Лазићи/Купинићи из неког села из Тимочке Крајине. По пореклу су Власи.

Милосавци (15 к., Митровдан), доселили из тимочког краја око 1790. год. Има их и у Ланишту (општина Јагодина) и у Бачини (општина Варварин).

Грујићи (5 к., св. Трифун), доселили из околине Гњилана око 1800. године.

Стојковићи (10., св. Јован) и ови доселили из околине Гњилана кад и Грујићи.

Крунићи (10 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Миливе у Ресави око 1820. године. У Миливу су се доселили са Косова.

Милетићи (5 к., св. Никола), доселили из околине Параћина око 1830. год.

Јовановићи, Стојковићи и Милошевићи (6 к., св. Лука и Марковдан), доселили око 1850. године из Опарица (данас општина Рековац).

Бојићи и Павловићи (15 к., св. Никола), не зна се одакле су се доселили.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

недеља, 24. мај 2020.

GAŠENJE RAVNE REKE

Izvor-RTS

Naselje Ravna Reka u despotovačkoj opštini nekada je imalo svoj hotel, javni prevoz, 14 kafana, osam pekara, bioskop sa svakodnevnim projekcijama filmova. Od zatvaranja rudnika 1973. do danas u Ravnoj Reci je od 4.000 stanovnika ostalo samo njih sto pedeset.


U osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Ravnoj Reci samo tri đaka. Danas je i sedmogodišnji Aleksandar odsutan, pa su u učionici samo Nikola i Lana. Gotovo nestvarno zvuči da je nekada ovde nastavu pohađalo pet stotina učenika u dve smene

.Lana Antonić je učenica trećeg razreda i kaže da bi želela da ima bar jednu drugaricu.

"Nemaju drugove, nemaju sa kim da se uporede, nemaju s kim da se druže za vreme odmora", kaže učiteljica Jasmina Kovačević, "nemaju društvo ni u školi ni u naselju."

Dok je radio rudnik, živelo je i ovo mesto. Na ulicama Ravne Reke govorio se nemački, ruski, mađarski, poljski jezik, te ne iznenađuje da je naselje imalo i najveću katoličku crkvu u tadašnjoj Srbiji.

"Najviše mi fali društvo", kaže Slađana Milenković, "imala sam drugarice s kojima sam se družila. Otišle su, to mi najviše fali."

U Ravnoj Reci nije se mogao dobiti stan, koliko je ljudi bilo, seća se Adam Janković:

"Morali da se snađu privatno. Stroj jedan ide do šahte dole u šetnju uveče, toliko je bilo. Hotel nisu imali ni Paraćin, ni Jagodina, ni Ćuprija, a mi smo ga ovde imali."

U Hotelu "Topoljar", sagrađenom pre 72 godine, svake večeri svirala je muzika. Gosti su bili iz okolnih gradova, hotel je imao i dva lifta, jedan za prevoz gostiju do soba i drugi za prevoz hrane do kuhinje, što je u to vreme bila retkost.

Javni prevoz žitelji Ravne Reke nemaju već dve godine. Lekar i poštar dolaze redovno.

Poštar Stefan Veličković dolazi dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom i, kako kaže, uvek mu se obraduju.

Danas su meštani Ravne Reke uglavnom penzioneri, ali ima i mlađih koji vole čist vazduh i cvrkut ptica. Tokom leta u šumi prikupljaju bilje i pečurke, a zime u planini kažu ne vole ni da se sete.

субота, 23. мај 2020.

SELO MILIVA - POREKLO

Порекло становништва, село Милива (Деспотовац)

Порекло становништва, село Милива, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко...



Положај села.

Село је на десној обали реке Ресаве. Кроз село протиче река Милива. Извори су Топлик, Ступа, Точурак и Срновац. Последњи је изван села и има киселу воду.

Село се дели на: Мишићску, Брђанску и Ђукићску Малу и Прњавор. Има 133 куће а 9 родова.

По предању је село добило име по истоименој цркви или манастиру који је био ту.

У селу има три развалине, за које предање каже, да су биле цркве. Једна је таква развалина више села, у клисури, на извору реке Миливе. Народ каже, да је некад ту била велика црква, коју је Деспот Стеван подигао сестри Миливи (Милеви). Друга је развалина у пољу Грапчини. За њу се прича, да је била такође црква, коју је Деспот Стеван подигао својој другој сестри, Мари, по којој се црква звала Маруша. Трећа је развалина у сред села. За њу народ тврди, да је ту био велики манастир, већи од Манасије, а који је погигао Вук Бранковић за инат Стевану. Услед тога народ неће ни да га обнавља. А да је ту доиста био манастир, сведочи то, што се део села Миливе и данас зове Прњавор.

По предању је село овде још од пре Косова и убраја се у ред најстаријих села ове области. Некада је било више села, на месту које се данас зове Мала Милива, па је отуда, веле, помештено ближе Ресави за време Другог Устанка.

У Прњавору су:

Јокићи (20 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци.

Лукићи (6 к., Св. Стеван), дошли са Косова пре 200 година.

Бобићи (6 к., Св. Никола), доселили се од истоименог рода из Старог Плажана. Старином су „од некуд из Бугарске“.

У Мишицкој су Мали:

Мишићи (10 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова пре 200 година.

Скокићи (1 к., Св. Јован), дошли из Кривог Вира (у црноречком крају).

У Брђанској су Мали:

Брђани (20 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова. Кажу да су с Мишићима били некада род, али су се данас скоро већ одродили, и ако се не своје женидбом или удадбом.

У Ђукицкој су Мали:

Ђукићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова.

Урошевићи (30 к., Св. Никола), старинци.

Арачићи (30 к., Св. Јован и Св. Никола), дошли са Косова. Има их и у Ланишту у Белици. (мој додатак – Од овог рода је Вукоман Арачић (1850 – 1915), дивизијски генерал, рођен у Ланишту код Јагодине од оца Петра и мајке Стеване.

Сеоска слава је Пресвета (млада субота пред покладе за Петров Пост), а заветине су Св. Тодор (за здравље људи) и Св. Арханђел (за здравље стоке).

ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

SELO MEDVEĐA - POREKLO

Медвеђа (Деспотовац)

Порекло становништва села Медвеђа, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према кљизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 



Положај села.

Село је у ресавској равници на мало уздигнутој у врло лепој заравни. Кроз село протичу Пасуљички Поток и Брестовачки Поток или Клењар.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Чичиковац – на источној страни, у равници, Ваљавица, Пасуљички Поток, Падалиште, Гушћар, Тупанар, Томикућа Пољана, Пландиште, Поскурички Поток, Бело Поље, Вртиште (ка југу), Топољак, Кључ, Река, Сибак, Градиште, Гробљиште и Стара Медвеђа.

Тип села.

Село се дели на Горњу у Доњу Малу. Има 227 кућа 15 родова.

Сеоска слава је св. Јован Златоусти а заветине су Младенци – за здравље деце и Петка пре зимски Никољдан.

Године 1819. село је имало 49 кућа и 55 пореских глава а 1870. године имало је 171 пореску главу.

Име селу.

По једном предању село је добило име по медведима којих је ту некада било много а по другом казивању названо је по истоименом селу одакле су дошли први досељеници.

Старине у селу.

У Старој Медвеђи, где је данашње гробље – на источној страни села – налазе се развалине старог града. Око ових развалина и у њима налазили су се стари сребрни, бронзани и бакарни новци и разне ствари из старина. По многим рударским лампама, које се налазе, може се мислити, да је ту било, поред војничког, и неко рударско насеље. До града је било старо гробље, на које се и данас наилази приликом копања. Ту је било после и старо медвеђско гробље а ту је и данашње.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Медвеђа је први пут била преко Ресаве на месту „Гуштер“, па се отуда померило код Старог Гробља а одатле на данашње место. Узрок померања остао је непознат. И ово село има много досељеика.

У Горњој Мали су:

Велисављевићи, славе Јовањдан. Доселила су се пре 200 година са Косова, са много оваца, четири брата: Велисав, Радојко, Радивоје и Миљко и по најстаријем брату је цео род добио презиме. Исти род је био у и Старој Медвеђи, те се сматра да су најстарији у селу а од њох је био кнез Милисав Велисављевић.

Крсјанићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Балајинца. Старом Крсти, Крсјану, удавило се дете у каци са сурутком а Турчин га тражио да за то плати глобу и он побегне у Медвеђу. У Медвеђи после кажу Турчину да ту не живи никакав Крста, већ Крсјан, те му тако сакрију траг.

Новаци, славе Јовањдан. Они су из Старог Аџибеговца-Старог Села.

Радивојци, славе Јовањдан. Они су из Брестова.

Јованчевићи, славе Никољдан. Дошли су из Вирина.

Шајкићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дражимировца.

Бакићи, славе Илиндан. Доселили су се из Грабовца а тамо из Срема, те их зову Маџари.

Предићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Породина код Пожаревца, били су Власи па се посрбили.

Бркићи, славе Никољдан. Доселили су се из Кованице пре 40 година.

У Доњој Мали су:

Васићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми торбари и не знају одакле су се доселили.

Бугарчићи, славе Никољдан. Доселили су се из Великог Извора код Зајечара.

Маленовићи, славе Св. Враче. Предак дошао из Купиновца. Стари Мален је дошао на имање као домазет-призет.

Ђорићи, славе Аранђелован. Доселили су се из околине Врања.

Мијатовићи, славе Св. Јована Зллатоустог. Дошли су из Старе Медвеђе.

Радовановићи, славе Трифундан и Аранђелован. Они су из Роанде.

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава.

SELO LOMNICA - POREKLO

Порекло презимена, село Ломница (Деспотовац)



Порекло становништва села Ломница, општина Деспотовац, стање из 1926. године

По једном предању село је добило име по лому или кршу на коме је засновано, а по другом тако се звало место, одакле су први досељеници овамо дошли. Прича се да је некад Ломница била заједно са Буковцем, па се после отуда преселила на данашње место, где су дотле биле буковачке бачије. То је отприлике било око 1700. године. По једном предању данашње насеље овога места некада је било у Сувој Ломници, па се отуда преселило овамо због немања воде за пиће.

У Чесменском су Крају:

Ћурићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова с Илићима из Буковца су рођаци.

Џољићи (35 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова преко Буковца, род су им Ћурићи и Илићи из Буковца.

У Малом су Славујевцу:

Станојевићи-Ранисављевићи (15 к., Св. Арханђео), доселили се из врањске околине.

Миланчевићи-Милојевићи-Динићи (40 к., Св. Стефан), сматра се да су они први овде пали око 1690. године и да су као и Протић старином од Косова, са којима су по својој прилици били некад један род.

Миладиновићи (5 к., Св. Арханђео), не зна се одакле су.

Табачићи (10 к., Благовести), доселили са Косова (тако прозвани по неком претку који је имао табачку радњу).

Петровићи (5 к., Св. Варвара), дошли из Тимочке Крајине.

Ћирковићи (15 к., Св. Никола), дошли из Тимочке Крајине.

Стевановићи (10 к., Митровдан), дошли са Косова са првим досељеницима око 1690. године.

Протићи (15 к., Св. Стефан). Старином су Миланчевићи, па им неки стари био прота, те су отуда и презиме променили. Има их у Деспотовцу и по другим местима Србије.

У Ломници су рођени преци војводе Милосава Здравковића (Ресавца).

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко