Ресавица
је градско насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2035 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Ресавица коју су чинила насељена места:
Баре,
Двориште,
Јеловац,
Језеро,
Маквиште,
Поповњак,
Равна Река,
Ресавица,
Ресавица (село),
Сењски Рудник,
Сладаја,
Стењевац,
Стрмостен,
Жидиље
(сада у општини Деспотовац),
Кованица
(сада у општини Ћуприја)
и Сисевац
(сада у општини Параћин).
У Ресавици се налази железничка станица пруге Марковац-Свилајнац-Деспотовац-Ресавица, дуге 42 километара, а кроз насеље пролази и регионални пут Р-103.
Овде се налазе Запис Симионовића липа (Ресавица), Запис липа код дома (Ресавица) и Запис Илића липа (Ресавица).
У насељу Ресавица живи 1881 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,5 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 858 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У Ресавици се налазе:
административни центар РМУ „Рембаса“, предузећа за подземну експлоатацију висококвалитетног мрког угља, једног од најквалитетнијих који се вади на територији Србије. Ово предузеће има веома богату историју рударства, дугу преко 150 година
седиште производно акционарског предузећа „Застава Метал“, основано 1958. године за производњу делова за моторна возила, производа за кабловску индустрију, термотехнику, рударску, пољопривредну опрему и остало, које запошљава преко сто радника
топлана у саставу РМУ „Рембас“ за топлификацију целог насеља, који је почео са радом 1960. године
водовод у саставу РМУ „Рембас“ за производњу, пречишћавање и дистрибуцију пијаће воде, основан 1938. године
седиште предузећа „Ђула“ за угоститељство, повртарство, сточарство, производњу млека, трговину и туризам, основано 2005. године
Здравствена станица „Ресавица“, за примарну здравствену заштиту, која је почела са радом 1962. године и обухвата општу медицину, медицину рада, лабораторију, стоматологију, поливалентну патронажу и истурена апотекарску јединицу и чији лекари свакодневно опслужују и Здравствену станицу „Сењски Рудник“, која нема сталног лекара
Дечји вртић „Рада Миљковић“, основан 1981. године
Основна школа „Вук Караџић“ основна 1955. године
Народна библиотека „Ресавска школа“, основана 31. марта 1966. године, са главном управом у Деспотовцу
КУД „Бранислав Нушић“ основано 1945. године, које окупља око 150 чланова и има 3 секције: фолклорноу, музичку и драмску
Црква Св. Пантелејмона, чија је иницијатива за изградњу започела августа 1997, а освештена је 2012. године .
терени за тенис (бетон и шљака), мали фудбал и кошарку
ISTORIJAT
Rudarsko naselje Resavica je po godinama starosti „najmlađe“ rudarsko naselje na prostorima resavskih rudnika.Pravim početkom izgradnje ovog naselja može se smatrati 1947.god. kada su uvedene u rad jame „Resavica“ i „Bučar“. Tada je na obroncima iznad „Brkićevog potoka“ počela izgradnja prvih spratnih stambenih zgrada. Ideja grupe mladih rudarskih inžinjera da se izgradi jedno centralno rudarsko naselje za čitav rudarski basen,sa zgradama od tvrdog materijala,sa potpuno higijenskim uslovima za stanovanje koje daje mogućnost za jedan udoban i komforan život rudara,počela je da se ostvaruje. Sa stambenom izgradnjom počinje i izgradnja privrednih i ostalih pratećih objekata. Tako je 1949.god.izgrađena nova osnovna škola,(stara je podignuta 1935.god a dotle su deca išla u školu u selo Židilje) a imajući u vidu perspektivan razvoj Resavice neposredno nakon osnovne škole počela je sa radom i škola učenika u privredi. 1947.god.izgrađena je prozivnica za radnike u Resavici.
Početak šeste decenije prošlog veka predstavlja period pravog privrednog i ekonomskog razvoja ovog rudarskog naselja. Tako je 1951.god.počela izgradnja Severnog potkopa a novembra 1952.god. i izgradnja Južnog potkopa. Pošto je ideja da se proizvodnja iz svih jama senjsko-resavskog ugljenog basena sakuplja na jednom mestu i tu separira to je 1962.god. u Resavici završena izgradnja postrojenja za mokro separiranje i preradu uglja da bi ista bila 1989.god. rekonstruisana kako bi mogla da ima kapacitet prerade 250 t/č. Sa izgradnjom separacije izvršen je i produžetak pruge Markovac-Despotovac pa je 1961.god. u Resavici došao i prvi voz normalnog koloseka. Paralelno sa ovim radovima vrši se i užurbana izgradnja komunalnih objekata u naselju pa je tako 1952.god počela izgradnja i ulica u Resavici. 1952 i 1953 god.izgrađen je i dalekovod Resavica-Ravna Reka sa metalnim stubovima. Kako bi se život radnika posle rada u jami još više obogatio 1956.god se izgrađuje savremeni hotel Đula koji i dan danas radi ali potpuno renoviran i adaptiran savremenom turizmu.
Sa prestankom rada stenjevačke komune i komune u S.Rudniku 1957.god. u Resavici se formira i opština koja je funkcionisala sve do 1962.god. da bi od 09.03 1963.god. opštinska vlast prešla u Despotovac,bez volje građana,tada po odluci viših organa Republike.U toku postojanja opštine u Resavici na teritoriji iste je bilo,pored gore navedenog,dve bolnice u S.Rudniku,porodilište u Resavici i S.Rudniku,apoteke i ambulante u svim rudarskim naseljima. Sam Rembas je šezdesetih godina zapošljavao preko 5000 radnika..Kulturno zabavni i sportski život dostigao je zavidan nivo u tom dobu. Folklorna sekcija je takmičenjem prešla granicu Jugoslavije i finale završila u Londonu. Dramska sekcija sa komadom „Koštana“ jedne večeri u Jagodini (tadašnjem Svetozarevu) morala je prikazati predstavu dva puta uzastopno na zahtev publike pošto je sala bila tesna za prijem zainteresovanih posetilaca.Ovakav brzi ekonomski razvoj rudarskog gradića Resavica,doveo je do povećanog interesovanja radnika-samaca da u ovom gradiću formiraju svoje porodice pa je tako po popisu iz 1970.god. Resavica imala 4300 stanovnika. Interesantno je napomenuti da su to bili pripadnici trideset i jedne nacije iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije.
Izvor: Vikipedia & MZ Resavica
