четвртак, 6. октобар 2022.

PEČURKE - SLAST I STREPNJA❗


Putem sredstava javnog informisanja saznajemo da je na VMA smešteno 8 osoba, zbog trovanja pečurkama i nalazi se u teškom stanju.

Ovo nije prvi put,bilo je toga i ranije,trovale su  čak i cele porodice,a bilo je i smrtnih slučajeva.

Pečurke na našoj trpezi su poslastica,dar prirode,ali uvek treba biti obazriv.

Pečurke nabavljati na provernim mestima ili kod dobrih poznavalaca istih,sve ostalo je rulet.

Kao veći deo Srbije tako i despotovačka Opština ima predivne terene za sakupljanje pečuraka.

Na padinama Beljanice i okolnih brda nalaze se tereni bogati pečurkama i gljivama.

Sakupljanjem se bave cele porodice kojima je ovaj posao veoma poznat,jer to rade godinama ali pečurke sakupljaju i mnogi izletnici kojima ovaj hobi nije baš do kraja poznat.

Pečurke se sakupljaju od juna do novembra i njihova izdašnost zavisi od vremenskih uslova(temperatura,kiša i još nekih faktora).

Ranijih godina kada su po pečurke dolazili,itlijani francuzi i nemci,kada je otkupna cena bila ok 15 DM, mnoga domaćinstva su od sakupljanja pečuraka pravila kuće i kupovala poljoprivrednu mehanizaciju.

Postoje jestive i otrovne pečurke koje su čak međusbno slične,tako da još jednom ponovim kod sakupljanja i konzumiranja treba biti obazriv.


       VRSTE PEČURAKA 

     ▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️▫️

       JESTIVE PEČURKE


Načešće jestive pečurke na našim terenima su:


- Vrganj -Boletus ratikulatus;

- Šampinjoni-Agarikus bisporus;

- Jajčara-Amanita caesarea;

- lisičara-Cantharellus cibarius;

- Mlečnjača-Lactarius vietus;

-Šitaka-Lentinula edodes;

- Rudnjača-Agaricus capestris;

- Škripac-Polyporus squamosus;

- Bukovača-Pleurotus ostrearus.


    OTROVNE PEČURKE


Najčešće otrovnice na našim terenima su:

-Otrovna rudnjača(otrovni šampinjon)-Agaricus xanthodermus;

- Zelena pupavka-Amanita phalloides;

- Muhara(spada u red naprednih pupavki)-Amanita musharia;

-Otrovni vrganj-Rubroboletus satanas.

Moj savet Vam je na kraju ako kao početnik idete da skupljate pečurke uradite to sa nekim ko je dobar poznavalac pečurki.

Tada će te saznati gde raste koja pečurka,kako se beru i kako se razlikuju


субота, 3. септембар 2022.

KAKO REŠITI OSTANAK JUST UOT U DESPOTOVACU⁉️

 

Povodom najave vlasnika JUST UOT-a da će istoimena manifestacija napustiti Despotovac posle 8. godina organizovanja ispod zidina Manasije, postavlja se pitanje kako žitelji i prijatelji naše Opštine mogu pomoći da se to prevaziđe,da festival ostane da živi tu gde jeste?

Festival koji zaokuplja pažnju ne samo žitelja Opštine Despotovac,već i šire,zaslužuje da mu se posveti više pažnje i pomogne u daljem funkcionisanju.

Festival koji je bar koliko-toliko  pokrenuo ovu Opštinu iz učmalosti, probudio stanovništvo iz opšte apatije i na kraju stvorio bolji turistički ambijent za turističke delatnike.

Nisu zanemarljivi ni turistički prihodi ugostitelja,izdavaoca smeštaja,trgovina,Resavske pećine i svih onih koji se bave nekom proizvodnjom za turističku prodaju(pčelari,narodna radinost,slikari i sl.).

Najlakše je bilo ugasiti festival pod izgovorom da nema sredstava i prebaciti odgovornost na drugog,kao što je to uradila Lokalna samouprava Despotovca.

Zar žitelji Opštine ne zaslužuju da budu upoznati sa problemima finansiranja festivala,već to treba da saznaju od vlasnika i organizatora JUST OUT-a.

 Zar Lokalna samouprava nije servis građana!?

Šta očekivati za druge projekte lokalne smouprave,ako se ovako na prečac bez bez dodatnog angažovanja gasi festival koji je Despotovac stavio na turističku  mapu sveta!?

Pošto je stanje ovakvo kako jeste, bilo bi dobro da žitelji Opštine svojim angažovanjem pomognu, da ovaj festival nastavi da živi podno Manasije.

Da Despotovac ima turističku perspektivu,jer smo Opština sa mnoštvom istorijskih,prirodnih i kulturnih znamenosti.

Zatražiti od Republike da nam pomogne,jer smo siromašna Opština,da"Kvilovača"koja je naša rak rana sponzoriše manifestaciju,ugostitelji takođe da budu sponzori,jer im je u interesu povećanje  broja gostiju.

Svi pojedinci koji su u mogućnosti da uzmu  učešće u vidu donacija da pomognu dok se ne pronađe trajno rešenje.

Lokalna samouprava da aktivno uzme učešće u rešavanju ovog problema,a ne da stoji po strani kao da se to negde drugde dešava.

Na kraju znam da će neki reći "Šta će nama taj festival"?

 Njima odgovaram da će nas ta malodušnost i samodovoljnost ubiti!

четвртак, 25. август 2022.

TRAGOM VESTI O GAŠENJU JUST OUT FESTIVALA U DESPOTOVCU

 

JUST UOT festival se održava već osmu godinu veoma uspešno u podnožju Manasije. Festival je posetilo preko 500 000 posetilaca sa učesnicima iz preko 30 zemalja sveta.

U danima festivala Despotovac se uzdizao u metropolu na mapi sveta,događaj je privlačio veliku pažnju domaćih i stranih turista.

U dane festivala svi smeštajni kapaciteti u Despotovcu i njegovoj okolini  su bili popunjeni,a u ugostiteljskim objektima i Resavskoj pećini broj poseta je osetno bio veći.

Očekivalo se da će JUST UOT biti kulturni i turistički dragulj Despotovca,a onda u jednom reklamnom spotu na televiziji se najavljuje da je ove godine poslednji festival  podno Manasije.

Postavlja se pitanje šta je razlog ovakve odluke i šta su učinili po tom pitanju lokalna samouprava i Turistička organizacija Despotovca?

Zašto Republika nije podržala održavanje festivala u Despotovcu,festivala koji je za Despotovac značio mnogo?

уторак, 26. јул 2022.

PONOVNO UBIJANJE RESAVE😪



Teško je gledati fotografije koje kruže društvenim mrežama,na kojima se vidi da je Resava ostala bez vode,što zbog suše,a ponajviše zbog neodgovornosti pojedinaca.

Odgovorni ćute kao da se ništa ne dešava,okreću glavu od nečeg što je očigledno iz njima samo poznatih razloga.

Resava polako umire a zašto?:

- Zato što neko bespomučno ogoljiuje Beljanicu,sekući stoletna bukova stabla,koja su poznata da zadržavaju vodu i lagano je otpuštaju tokom leta;


- Zato što neko na Resavi podigao branu i na taj način nizvodno uništava sve živo u njoj,opet iz ličnog interesa i bednog šićara;

- Zato što neko u donjem toku reke u samom Despotovcu ispušta otpadne vode od pranja kamenog agregata u samu reku;

O svemu ovome pisala je i dnevna štampa,podnošene su prijave od strane građana i udruženja ali niko nije mrdao ni malim prstom.

Resava polako umire,reka koja je nekada na svojim obalama okupljala generacije sada kao da broji poslednje dane i nestaje u tišini.

Nestajanjem Resave gasiće se i život u opštini,a za to nije kriva reka,krivi smo mi koji sve to nemo gledamo❗



среда, 20. јул 2022.

POČELA JE REKONSTRUKCIJA PUTA DESPOTOVAC - ĆUPRIJA




U petak 15.07.2022 godine počela je dugo očekivana rekonstrukcija regionalnog puta Despotovac - Ćuprija,završetak radova je predviđen za 23.03.2023.

Već duži niz godina put Despotovac - Ćuprija predstavlja bolnu tačku za žitelje ova dva grada pomoravlja,svojom dotrajalošću često je bio i tema učesnika u saobraćaju.

Putovanje regionalnim putem Despotovac-Ćuprija postajalo je prava avantura.

Put je izraubovan zbog frekventnosti saobraćaja i lošeg održavanja,održavanje je bilo svedeno na krpljenje udarnih rupa.
Na nekim deonicama puta su zakrpe bile jedna na drugu,tako da imate osećaj da  se ne vozite asfaltnim putem.

Osim krpljenja na velikom broju mesta put je ulegao zbog prolaska kamiona sa ukupnim teretom preko 50t.
Bankine ne postoje, zarasli su u travu i šiblje, tako da je put sužen i predstavlja teškoću da se mimoiđu dva teretna vozila.
Posle kiša na kolovozu ležala je voda što je predtstavljalo dodatni problem za sigurnost saobraćaja.
Da bi se put doveo u normalno stanje i obezbedio normalan saobraćaj,potrebno je bilo uraditi rekonastrukciju  ovog regionalnog puta.

Posle rekonstrukcije ovaj put će biti moderna saobraćajnica,sa proširenim saobraćajnim trakama,novim asfaltom i adekvatnom putnom signalizacijom.
Rekonstrukciju puta izvodi Preduzeće za puteve "Kragujevac", koje i inače obavlja održavenje puteva na teritoriji Šumadije i Pomoravlja.

четвртак, 7. јул 2022.

ČUDNI ARŠINI ⁉️

 

Devedesetih godina prošlog Veka bio je  značajan period otkupa društvenih stanova,što je još interesantnije ti stanovi su mogli da se otkupljuju i na rate.

Tada je u Srbiji otkupljeno nekoliko miliona stanova i vila uz smešne nadoknade ,dok je realna vrednost istih iznosila više  desetina milijardi $.

Često se dešavalo da za istu kvadraturu u Beogradu i unutrašnjosti i cena bude ista.

Nekom je odgovaralo da zakonom ozvaniči ovu pljačku, kako bi istaknuti pojedinci došli do stambenog prostora u vrednosti od više miliona $.

Običan građanin naravno nije propustio tu mogućnost da za mali iznos postane vlasnik stambenog prostora.

Priču kako su se u socijalističkom periodu dobijali ti stanovi bolje je i ne otvarati,jer je to mnogo bolna tema. Od početka šezdesetih godina od ličnih primanja u preduzećima odbijan je stambeni dinar,za izgradnju stanova.

Narovno ni tu nije  svako dobijao stan,već "izabrani" na rag listama.

Ni Despotovac nije zaostajao u tom pogledu,gde su građani opštine oberučke prihvatili ponuđenu opciju otkupa.

Kupovani su dvoiposobni stanovi za 200 - 250 DM,a preduzeća i ustanove su ostajali bez kadrovskih stanova.


Mnogi od tih stanova su u međuvremenu i prodati za pedesotostruku višu cena,dok su njihovi vlasnici posedovali i privatne kuće.

Otkupom stanova iz  pomenutog perioda nije stavljena tačka na tu temu,već se postavlja pitanje održavanja zgrada u kojima su kupljeni stanovi.

Od devedesetih godina pa do danas u malom broju zgrada se brinulo o održavanju istih,čekalo se da neko drugi to odradi.

Danas opet dolazimo do nelogičnosti da odlukom većine istu sumu za održavanje treba da plate oni koji su stanove platili simbolično i oni koji su stanove kupovali po tržišnoj ceni uz plaćanje poreza.

Povod da napišem ovaj tekst je objava u "GRUPA - DESPOTOVAC MESTO KOJE VOLIM" gde se iznosi da su stanari jedne zgrade u Despotovcu izdvojili 40 000€,za obnovu krova.

Krov od 40 00 €

Šta drugo reći već"SRBIJA JE ZEMLJA NELOGIČNOSTI I PLJAČKE"⁉️


субота, 2. јул 2022.

DESPOTOVAC - U SUSRET LETNJEM VAŠARU


U Despotovcu se 21.jula održava  letnji vašar Prokopije,koji je već duži niz godina značajan dan za despotovčane i meštane okolnih sela.

Slavi se u kontinuitetu posle II Svetskog rata osim što je 2020 godine napravljeno izuzeće zbog Covid 19.


To je dan kad mnogi despotovčani i žitelji opštine mogu da se okupe zabave,ugovore poslove i kupe robu koja se nudi na vašaru.

Vašaru se najviše raduju najmlađi jer su im omogućena razna zabavna sredstva koja pruža vašar počevši od ringišpila,trambulina,cirkuskih predstava i slicno.


Ni stariji nisu uskraćeni za čari vašara pogotovu za vašarske mekike bez kojih ni jedan vašar nije kompletan.

Na vašaru se mogu naći razne drangulije iz starijih vremena koje zaokupljaju pažnju posetilaca.


Ranijih godina je vašar bio mnogo posećeniji kako od prodavaca tako i od žitelja opštine.

Iz godine u godinu taj se broj smanjuje tako da sada vašar izgleda kao bolji pijačni dan.

четвртак, 23. јун 2022.

DESPOTOVAC- DANI SRPSKOG DUHOVNOG PREOBRAŽENJA


Sa motivom očuvanja duhovne i kulturne baštine, povezivanja umetnosti kroz vekove u Despotovcu je 1993 godine  počela manifestacija pod nazivom „Dani srpskog duhovnog preobraženja“. Održava se tradicionalno od 19. do 28. avgusta svake godine na više lokacija (Manastir Manasija, Trg Despota Stefana, Dom Kulture, letnja pozornica, itd.) Cilj manifestacije je podizanje nivoa kulturne svesti, saznanja, uspostavljanje mostova izmedju umetnika i stvaralaca, kao i upoznavanje sa kulturom i umetnošcu srednjeg veka koji je upravo na ovom podneblju ukorenjen. Sa druge strane, paralelno sa ovim programom, održava se i zabavno muzicki program sa najpoznatijim umetnicima iz Srbije i regiona, kao i naučni skupovi sa zadatim temama kojima prisustvuju najviši zvaničnici i akademici. 


Svake godine se održava i likovna kolonija koja okuplja najznacajnija imena i sa koje izlaze najlepša ostvarenja savremene umetnosti. 


Prvi "DANI SRPSKOG DUHOVNOG PREOBRAŽENJA" održani su 1993 godine i trajali su 3 dana od 26 do 28.avgusta.

Već naredne 1994 manifestacija je produžena  je na deset dana i trajala je od 19 do 28.avgusta što se zadržalo do danas.

недеља, 19. јун 2022.

ETNO FESTIVAL BELA CRKVA -BELJAJKA

 

ETNO FESTIVAL BELA CRKVA nastao je iz ideje da se doprinese očuvanju narodne kulture, tradicije Gornje Resave ali i čitave Srbije. Polazeći od stava, da svako unutar svoje lokalne sredine mora da se pobrine oko očuvanja sopstvenog nasleđa u svim njegovim vidovima, bilo da se radi o materijalnom ili duhovnom stvaralaštvu, narodnoj ili umetnički oblikovanoj kulturi profesionalnih stvaralaca, onda je i prirodno očekivati da ideja o festivalu kakav je ovaj bude rođena među ljude iz ove sredine.

ETNO FESTIVAL BELA CRKVA ima za cilj da očuva bogatstvo i specifičnosti narodnog stvaralaštva Resavskog kraja. Iako u svom nazivu nagoveštava da se radi o Etno festivalu hrane, ova narodna smotra neguje i podržava i brojne druge oblike narodnog kulturnog stvaralaštva, pesmu i igru prvenstveno.


Еtno - festival „Bеlа crкvа – Bеljајка”, коd маnаsтirа Bеlа crкvа nаdомак Dеspотовcа, аuтеnтičаn је pо prомоciјi srpsкih i vlašкih gastronomskih specijaliteta i običaja, jedinstven je pо najvećem kačamaku u Srbiji. Četvorica majstora iz Udruženja građana „Bela crkva-Beljajka”

napravili su kačamak prečnika 1,10 metar, koji mogu da jedu preko 100 osoba.

Majstori su potrošili 15 kilograma brašna i 4 litara ulja, a mešali su ga ručno, pomoću ćurkala ili motke, kako ovaj drveni ručni mikser zovu Vlasi.

Sofija Miloradović, naučni savetnik u Institutu za srpski jezik SANU, ocenila je da u Srbiji postoji mnogo festivala sa predznakom etno, ali da je ovaj jedinstven po prostoru na kome se održava i spoju materijalne, duhovne i socijalne baštine srpskog i vlaškog naroda resavskog kraja.


Pored dobre, ali, pre svega, zdrave hrane, etno - festival je obeležilo in takmičenje kosača.

CARIGRADSKI DRUM - MEDVEĐA

Glavna balkanska uzdužna komunikacija na teritoriji Srbije i susednih balkanskih zemalja: Bugarske, Grčke i Turske. Povoljan geografski položaj Moravske doline, koja preko Nišavske i Maričke izbija na Carigrad, a preko Vardarske na Egejsko more, učinio je ovu prirodnu komunikaciju najznačajnijom na Balkanskom poluostrvu. Vezujući se dalje dolinom Save i Dunava za Srednju Evropu, ona je dobila ne samo međukontinentalni nego i svetskoistorijski značaj. Pohodi mnogobrojnih plemena i naroda koji su tokom istorije njome prošli to nesumnjivo potvrđuju. Stoga je i sasvim razumljivo što je put koji je prolazio ovom dolinom imao presudan uticaj na život i razvitak ovih oblasti.

Prvi put u dolini Morave izgradili su Rimljani 33, a istočni deo puta, kroz Trakiju, između 29. i 61. godine; nazivali su ga via militaris, via publica.

Tokom vremena ovaj put je menjao gospodare i ime, pa i pravac, skrećući, manje ili više, od osnovne rimske trase. Često je i zapuštan, ali je ipak kroz sve vreme sačuvao vrednost prvorazredne komunikacije. Ovim putem, ustankom u Srbiji protiv Osmanskog carstva, upaljena je i pronošena prva buktinja slobode na Balkanu: od Vračara, preko Ivankovca i Deligrada, pa do Čegra iznad Niša. Osamdesetih godina XIX veka izgrađena je u dolini Morave železnička pruga, a danas kraj ćudljive reke ide auto-put, čija se trasa skoro poklapa sa trasom starog puta.

Rimski put je išao od Beograda (Singidunum) desnom obalom Dunava do Kostolca (Viminacium), odatle je skretao prema jugu na Medveđu (Idimmum), Ćupriju (Horeum Margi), Bovan (Praesidium Pompei) i Niš (Naissus), gde je bila važna saobraćajna raskrsnica. Put je, zatim, išao preko Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (Turres) na Sofiju (Serdica). Između Sofije i Plovdiva (Philipopolis) prelaze se najteža razvođa i klanci. Odatle se do Jedrena (Hadrianopolis) prolazilo kroz tvrđave i sela. Na daljem putu do Carigrada (Vizantion) značajnija mesta bila su Lile Burgas (Bergule), Čorlu (Tzurullum) i Heraklea (Heraclia).

Medveđa - Idimmum

Veliki Popovic - Carigradski drum

Ukupno od Singidunuma do Vizantiona brojalo se 31 prenoćište, 43 stanice za izmenu konja i kola i otprilike 670 rimskih milja (a ona je merila od 1.480 do 1.500 metara). Sam put je po pravilu bio devet koraka ili šest metara širok i popločan velikim poligonim kamenjem ili posut peskom. Na strmim mestima bio je usečen u stenu, dok su preko reka, potoka i provalija vodili kameni, ređe drveni mostovi. Put se držao prave linije sa tolikom upornošću da je često išao nizbrdo i uzbrdo sa velikim usponom. Duž čitavog puta, na rastojanju od jedne milje, bili su postavljeni miljokazi (nedavno su pronađena čak dva; na području Bele Palanke i Sukova). Za obezbeđenje puta i udobnost putnika bio je podignut veliki broj građevina; prenoćišta (mansio), koji su se nalazili obično u nekoj većoj naseobini, na rastojanju od jednog dana hoda, i stanice (mutatio) za promenu konja i kola, koje su se zvale ili po obližnjem selu ili po broju miljokaza od posledneg prenoćišta. Osim toga, za nadgledanje puta služila su i mnogobrojna utvrđenja, sagrađena u obliku četvorougla sa okruglim kulama ili pojedinačne kule, kao i mnogobrojne naseobine rimskih veterana i drugih kolonista. Klanci su bili utvrđeni poprečnim zidovima i čitavim sistemom tvrđavica.

I u docnijem Vizantijskom carstvu to je bila glavna komunikaciona arterija. Od mnogobrojnih pohoda i seoba raznih plemena i naroda koji su koristili ovaj put, pomenućemo kao najznatnije samo Hune, Istočne Gote, Slovene, Avare i, kasnije, krstaše. U mirnim vremenima, pak, obavljao se njime intenzivan trgovački promet. Ono što je karakteristično za istoriju ovog puta u srednjem veku, tada se zvao carski put i moravski put, to je da se on skoro nikada nije nalazio pod vlašću jedne države. Što se tiče pravca puta, on se uglavnom poklapao sa rimskim. Francuz Bertrandon de la Brokijer, poslednji putopisac koji pripada srednjem veku, međutim, ide 1433. iz Niša za Kruševac, pa odatle kroz Šumadiju za Beograd. Istim putem išao je, deset godina kasnije, i Janko Hunjadi (Sibinjanin Janko).

U vreme Turaka ova komunikacija postaje kičma evropskog dela Carstva i put kojim turske vojske idu u nove pohode i pobede. Carski put imao je tada više imena: šah rah, Istanbul yolu, Istanbul caddesi, otuda kod nas džada velika, veliki drum (uz neka druga imena). Put iz Beograda za Carigrad polazio je iz beogradskog Gornjeg grada. Posle Grocke se račvao; jedan krak je produžavao za Smederevo, a drugi je skretao na jug prema Kolarima, pa dalje na Hasan-pašinu Palanku (danas Smederevska Palanka), zatim na Batočinu, Jagodinu, Ćupriju, Paraćin, Ražanj, Aleksinac i Niš, a odatle preko Bele Palanke, Pirota i Caribroda (danas Dimitrovgrad), u Sofiju. I ovom trasom se najviše išlo (njom su putovala evropska poslanstva na Visoku Portu kroz ceo XVI i XVII vek). Međutim, uz nju se koristio i čitav niz puteva, i to kako antičkih i srednjovekovnih, tako i novih, koje su Turci vremenom izgradili. Tako se, pored ovog puta, do Ćuprije moglo ići i dolinom Jezave i Morave. Ovaj put je od Smedereva do Bagrdana gotovo sav ravan. Kasnije se manje koristi, ali se, ipak, nikad ne napušta. Od Ćuprije se moglo ići na sever i poznatim srednjovekovnim putem preko Medveđe na Požarevac odnosno Braničevo.

Po narodnom predanju postojao je i “carski drum” koji je išao desnom obalom Velike Morave; od Paraćina, preko Ćuprije, ka Požarevcu. Dalje se u Niš moglo ići i preko Bovna, zaobilaženjem aleksinačke kotline (a korišćen je i kasnije, zbog poplava). I od Niša, koji je bio značajna raskrsnica puteva kroz sva vremena, do Bele Palanke postojalo je, tokom vekova, nekoliko trasa puta. Svi su ti putevi, u stvari, bili manje ili više loši (putopisci pominju antičke ostatke puta gotovo kao kuriozitet), pa nije teško zaključiti da su se pri izboru trase putnici najmanje rukovodili izgledom druma. Zato su suvi letnji meseci bili, u stvari, najpodesniji za putovanje.

Po jednom turskom zvaničnom popisu konaka (iz 1659), između Sofije i Beograda bilo je 13 konaka odnosno 74 sata putovanja.

Pored naglašenog vojnog značaja koji je drum, u većoj ili manjoj meri, imao u svim vremenima, u turskom periodu drum ima i nesumnjiv privredni značaj. Osobenost ovog položaja sastoji se u tome što se, osvajanjem Beograda (1521) i kasnije Budima (1541), cela ova prvorazredna komunikacija našla u granicama jedne države. Drugim rečima, u granicama jedinstvenog carinskog i privrednog područja koje se protezalo od Budima do Bagdada. Zato se, bez obzira na naglašeni vojni značaj koji je Carigradski drum u periodu pod Turcima imao, moraju istaći izuzetno povoljni privredni uslovi. Drugim rečima, Carigradski drum je istovremeno bio i put koji je povezivao Evropu i Aziju, odnosno Indiju i Daleki istok sa Zapadnom Evropom.

Ovakva uloga druma iziskivala je, neminovno, njegovu određenu organizaciju, a ona se, u stvari, sastojala u tome da se obezbedi normalno obavljanje prometa. Turci ovom poslu pristupaju veoma rano, da bi vremenom broj derbendžijskih sela, čije stanovništvo (ovde pretežno hrišćansko) bdije nad bezbednošću saobraćaja i stara se o samom putu, stalno povećavali. Isto tako, zbog porasta hajdučije, pribegavaju i nizu drugih mera, kao što je podizanje novih sela i palanki (manje utvrđenje izgrađeno od slabog materijala opasano rovom i plotom od brvana), na primer.

Prvi saobraćajni objekti na Carigradskom drumu bile su menzilhane (menzulane), postaje, poštanske stanice ili konaci u kojima bi uglavnom tatari (ulaci), noseći tursku zvaničnu poštu, menjali konje. A meštani, najčešće seljaci, koji su bili obavezni da se staraju o dva ili tri menzilska (ulačka) konja, uživali su, za uzvrat, određene poreske olakšice. Na smederevskom delu puta menzilhane su bile u Grockoj, Kolarima, Smederevu i Saraorcima.

Svuda na turskim drumovima putnici, a to su bili uglavnom zvanični poslanici, trgovci, hodočasnici, nalazili su konak, pre svega, u karavansarajima i hanovimna, koji su se obično podizali po naseljima. Ovi prvi bili su samo obična besplatna konačišta, koje su gradili pojedini dobrotvori, a hanovi nešto nalik na gostionice; držala su ih, obično, privatna lica i u njima se plaćalo za konak i hranu. U Grockoj je, tako, postojao veliki karavansaraj koji je mogao da primi i do 200 konja. U staji je bilo oko 240 ognjišta, a pred njom dve sobe sa ognjištima i dva odeljenja sa senom i ječmom. Pred zgradom je bio i jedan bunar. U Kolarima je postojao jedan han, a u Smederevu han i karavansaraj. Snažan razvitak trgovine, do koga je došlo u XVII veku, učinio je postojanje krčmi na putu neophodnim. To je vreme kada se konačišta sve češće nazivaju hanovima i kada putnici u njima sve češće nalaze i hranu (koju su nabavljali po naseljima, a nuđena im je nekad i na samom drumu).

Kao najrasprostranjenije saobraćajno sredstvo korišćena su kola; mogla su biti zatvorena, seljačka i tovarna (u retkim slučajevima, za izuzetne putnike, korišćene su i kočije). I dok su putnička kola imala konjsku zapregu (najčešće od više konja), vojna i teretna kola vukli su teretni konji, bivoli i volovi. Za prenos tereta korišćene su i kamile (u Beogradu su se sretale sve do 1867). Izgleda da je čest postupak bio i uzimanje kola i konja od naroda, kao što je, uostalom, na naselja kraj puta padala i briga oko ishrane ovih putnika. Ovo prinudno sakupljanje kola i konja naročito je teško padalo stanovništvu u vreme vojnih pohoda, a tada se, putem dažbina i prinudne kupovine obezbeđivala i hrana, ljudska i stočna. Za vojne pohode vezane su i popravke samog puta i sečenje šume kraj njega. Prenos robe, u mirnim vremenima, bio je karavanski ili kolski. A karavani kamila koji su stizali sa istoka bili su obično veliki. Treba, takođe, istaći i ne mali značaj rečnih tokova, u prvom redu Dunava i Morave, koji su, u određenoj meri, dopunjavali promet na ovoj komunikaciji.

Kada je u pitanju nastanak, razvitak i nestanak naselja uticaj Carigradskog druma bio je nesumnjiv. Dugi niz sela, zbog potrebe za obezbeđenjem prometa, dobija tokom XVI veka derbendžijski status, a ne mali broj među njima duguje drumu i svoj nastanak, da bi vremenom mnoga i nestala. Zbog porasta hajdučije i opšte nesigurnosti Turci će sve više podizati i palanke, a najviše ih je bilo baš na Carigradskom drumu, pa tako današnja Smederevska i Bela Palanka upravo toj potrebi i duguju svoj nastanak. Što se tiče neposrednog delovanja ove komunikacije na privredni i društveni razvitak Srbije u celini iz niza razloga, pa i zbog konfiguracije zemljišta, nije bilo mogućnosti da se, pored Beograda, Smedereva, Niša i donekle Pirota, razvije još neko znatnije zanatsko središte. A za prodor istočnjačkih i kulturnih uticaja Carigradskim drumom u Srbiju, može se reći da su se ti uticaji osećali, uglavnom, u većim mestima, gde je bilo muslimanskog stanovništva, pa se stiče utisak da se šarolika reka istočnjačkog života koja je tekla ovim drumom nije izlivala iz svog korita. Putopiscima na prolazu kroz Srbiju pada u oči pusta i obezljuđena zemlja, utoliko više što na njoj raspoznaju tragove nekadašnje obrađenosti. Kasnije, u XVII veku, dobiće ova slika još tamnije boje.

Nakon mira u Jedrenu (1829) Carigradski drum je smatran neutralnim zemljištem.

U novije vreme biće i glavni cilj poslednjih ratnih imperijalističkih poduhvata Nemačkog carstva Vilhelma II u Prvom, i Hitlera u Drugom svetskom ratu.

A danas predstoji izgradnja Koridora 10 (Salcburg-Solun). U pitanju je jedna od panevropskih saobraćajnih arterija sa svoja 4 kraka, od kojih jedan ide od Niša, preko Pirota, Dimitrovgrada i Sofije, za Istanbul.


Autor: Olga Zirojevic  "Carski drum"