петак, 7. јануар 2022.

ZAŠTO SU ŽITELJI OPŠTINE DESPOTOVAC UZNEMIRENI❓

 

Danas se često na mrežama upućuju apeli odgovornima da ne dozvole uništavanje životne sredine.

No, počnimo redom, koje su to stvari dovele do toga da građani Opštine iskazuju sve češće svoje nezadovolstvo.

Hronološki to izgleda ovako:

- Resava nekada od najčistijih reka u Srbiji,pretvorena je u kolektor,a njen najlepši kanjon od Vodne do Stenjevca je uništen.


Reka je pregrađena i stavljena u cevi, zarad ličnog šićara pojedinaca.

Zeleni vir gde su se nekada žitelji Opštine rashlađivali,je uništen,vode skoro i nema.

U donjem toku reka je ostavljena na milost  "Kovilovače",koja je uništava ispirajući kamen iz kamenoloma,a zagađenost od otpadnih voda je čini opasnom ,zbog mogućih zaraza.

- Beljanicu koja je pluća Opštine, uništavaju nerazumnom sečom,opet zarad šićara pojedinaca. Zbog takvog bespomučnog sečenja i nivo vode u Resavi opada,zbog ne zadržavanja vode korenjem drveća.

-  I opet "Kovilovača" ali ovog puta ne zbog zagađenja Resave, već zbog prašine koja lebdi nad gradom,koju udišu njegovi žitelji.                                Detonacije na istom tom kamenolomu od miniranja, često stvaraju utisak  da je zemljotres,zbog čega su nekim žiteljima Despotovca popucale kuće.

- Česti zahtevi belosvetskih kompanija da im se dozvole nova istraživanja i eksploatacija rude,na ovim prostorima,unose dodatni nemir kod žitelja Opštine.

Dodatni nemir stvaraju i lokalni političari,prozivajući građane da svoje nezadovoljsto, ispoljavaju iz političkih pobuda.                               Po njihovom shvatanju svako ko se bori za očuvanje životne sredine,je potencijalni protivnik njihove politike?.

To nije odlika samo ove vlasti,već svake prethodne,uvek je pobeđivao strah za poziciju i dodvoravanje centrima moći.

Građani su taoci takvog stanja, sa brigom za svoje zdravlje i zdravlje svog pokolenja.

Poruka na ovaj uzvišeni dan"MIR BOŽJI-HRISTOS SE RODI",ljudi volite se i poštujte se,jer svi smo mi pod mačem Božjim.



недеља, 2. јануар 2022.

TURISTIČKA KARTA OPŠTINE DESPOTOVAC


 Despotovac  je prelepa varošica koja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji na 130km od Beograda.

Ime je dobila po sinu kneza Lazara,despotu Stefanu lazareviću.

Smešten je u kotlini između tri brda,Pastorka,Maćehe i Kovilovače,a sa severozapadne strane je ravnicom otvoren prema Svilajncu i Beogradu. 

Kroz varošicu protiče najduža desna pritoka V.Morave,reka Resava,koja svojim kanjonima i vodopadom je priča za sebe.

Samo mesto je veoma interesanto i zrači posebnom lepotom i gostoljubivošću,tako da je   omiljena destinacija mnogih turista.



Krasi je i prelep gradski  trg,gde se nalazi spomenik despota Stefana lazarevića,rad akademskog vajara Zorana Ivanovića,podignut u čast 600 godina postojanja manastira Manasije.

U samom mestu mogu se videti i Manastirska vodenica,zaštićeni spomenik kulture i prelepa gradska biblioteka"Resavsaka škola".

MANASTIR MANASIJA




Na 2,3 km od centra Despotovca nalazi se manastir Manasija zadužbina despota Stefana Lazarevića,koji je po nekim tvrdnjama tu i sahranjen.

To je zdanje iz XV veka  utvrđenog tipa sa 11 kula,od kojih je najviša despotova kula(donžon kula),manastir je građen od 1407-1418 i spada u zaštićene kulturnoistoriske spomenike posebnog značaja.

U središtu manastira opasana kulama nalazi se crkva Svete Trojice,koja je ukrašena mnogobrojnim freskama,među kojima je i freska Svetih ratnika.

U manastiru je smeštena i Resavska prepisivačka škola,gde se okupljao veliki broj umnih ljudi tog vremena,među kojima i filozof Konstantin.

PARK MAKETA

Park maketa se nalazi 2km od  Despotovca na putu prema Lisinama,Resavskoj pećini i rudarskom naselju Resavici.

Tu su predstavljene autentične makete manastira u Srbiji u razmeri 1:17,i delo su ruku izuzetnog umetnika Milenka Ilića.

U toku godine ovaj  interesantni park minijatura posećuje veliki broj turista.

LISINE




Na obroncima Beljanice koja je deo Kučajskih planina na oko 20km od Despotovca  nalaze se Lisine,sa izvorištem Resave i jednim od najlepših vodopada u Srbiji Veliki buk.

Vodopad se nalazi na 380m nadmorske visine i visok je 25m,oko samog vodopada smešteno je nekoliko restorana,u kojima se služe pogača ispod sača ,resavsko makalo i čuveni Jelovački sir.

Lisine su zbog svoje lepote i čistog vazduha nezaobilazno  mesto mnogih turista.

VINATOVAČA


Na Beljanici se nalazi i jedina prašuma u Evropi sa stoletnim bukovim stablima Vinatovača,koja je svojim zelenilom raj za oči.

Važno je takođe reći da je zaštićeni prirodni rezervat sa raznim vrstama divljih zivotinja i stoletnim bukovim stablima od nekoliko metara u prečniku.

RESAVSKA PEĆINA

Na 20km od Despotovca na obodu kraškog polja Divljakovac smeštena je Resavska pećina, jedna od najlepših pećina u Srbiji.

Pećina je duga 4,5km i ukrašena je bogatim nakitom stalaktita i stalagmita  koji su stvarani milionima godina.

Istražena je 2830m, a za posetioce je dostupno 800m u dva nivoa,sa najnižom tačkom na 450m nadmorske visine.

VODOPAD PRSKALO


Vodopad Prskalo se nalazi na padinama Južnog Kučaja i udaljen je 13 km od najbližeg naselja Resavica,Opštine Despotovac.

Nalazi se u netaknutoj divljini,što mu daje dodatnu lepotu,gde dominira i svojom uzvišenošću pleni i izaziva uzdah kod posetilaca.

Vodopad je sediment bigrenih naslaga taloženih kroz vreme i nalazi se na nadmorskoj visini 769m i visok je 15m.

MUZEJ UGLJARSTVA

U rudarskom naselju Senjski rudnik nalazi se muzej ugljarstva,sa eksponatima raznih alata,mašina i istorijske građe iz raznih perioda rada rudnika.

Od 1980 godine je otvoren za posetioce i na putu je prema manastiru Ravanici.

Autor: Dane Milošević

петак, 31. децембар 2021.

FK SLOGA - DESPOTOVAC 1965

 

FK Sloga-Despotovac osnovan je 1932 godine,u svojoj dugogodišnjoj istoriji je prolazio kroz razne rangove takmičenja,počevši od Opštinske lige pa do Srpske lige.

U svojoj dugoj istoriji u Slogi su se smenjivale generacije igrača,sa uspešnim i manje uspešnim plasmanima.

Generacija iz perioda 1965 godine je specifična po mnogo čemu,po lepršavoj igri,rezultatima i nadasve ljudskoj uzvišenosti.


Bilo je tu igrača različitih intelektualnih nivoa,ali su svi živeli po kodeksu musketara "SVI ZA JEDNOG,JEDAN ZA SVE"

Većina od njih sada nije među živima,ali su ostavili neizbrisivi trag u klupskoj i despotovačkoj istoriji


Zahvaljujem se Jovici Avramoviću na fotografijama koje sam Vam prezentovao.


среда, 29. децембар 2021.

DESPOTOVAC-TRG DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA

 

Tokom 2007 godine na mestu gde se nekada nalazila  zelena pijaca(ženska),a ksanije neuređeni automobilski parking,urađen je gradski trg u čijem je središtu smešten spomenik despota Stefana Lazarevića.

Trg danas nosi despotovo ime i omiljeno je mesto svih despotovčana,kako mladih,tako i starijih.

 


Tu se svakog leta održavaju razne kulturne manifestacije,a među njima i dani Srpskog duhovnog Preobraženja.

Trg je okružen okolnim zgradama i izgleda kao amfiteatar,ambijent je prelep i upotpunjuju ga letnje bašte u kojima je sedeti pravo uživanje. 

Okružuje ga i veliki broj lokala,u kojima se mogu naći razni sadržaji,naravno u sklopu trga je i šetalište,koje u toku leta puno šetača.

Česte su i posete turista i nezaobilazno  je mesto za posete đačkih ekskurzija.


Spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Despotovcu koji se nalazi na istoimenom trgu, svečano je otkriven 17.10.2007 godine,visok je četiri metra i izradio ga je akademski vajar Zoran Ivanović iz Beograda.

 Ovo monumentalno delo izliveno u bronzi, čuva uspomenu na velikog srpskog vladara za čije su vladavine u Srbiji počeli ozbiljno da se razvijaju trgovina i zanatstvo, ali i diplomatija. 

Spomenik je podignut u čast 600 godina postojanja manastira Manaseje.

недеља, 26. децембар 2021.

DESPOTOVAC - STARA(MANASTIRSKA)VODENICA



Изграђена је у првој половини XIX века. Заштићена је као споменик културе од 2001. године.

Tu se danas održavaju kulturne manifestacije kao što su književne večeri,likovne kolonije i sl.


Стара воденица је позната и као манастирска воденица. Тачна година изградње није позната, али се на основу расположивих података претпоставља да је настала до 1835. године. Највероватније су је заједно градили кнез Ђорђе и породица Стаић, имајући у виду њену величину од пет витла.

Настојатељ манастира Манасија, архимандрит Евгеније Симоновић је 1855. године обновио воденицу и том приликом јој је додао још једно витло. Овакав изглед воденица је задржала и данас, уз мање преградње и увођење електричног млина.

Све до шездесетих година XX века, воденица је активно радила уз честу промену власника. Један део воденице је припадао и манастиру Манасија, али је манастир био принуђен да свој део прода. Ипак, данас је воденица позната као манастирска воденица.

Престанак рада воденице је водио ка њеном пропадању све до 1996. године када су на њој извршени већи радови. Том приликом воденица је обновљена и уређена.

Воденица је правоугаоне основе величине 7,8 m x 18,5 m. Изграђена је од ломљеног камена чији су углови обрађени од правилних блокова пешчара.

На бочним, ужим странама грађевине налазе се по једна врата, док се на низводној, подужној фасади налази четири прозора. Такође, у кориту јаза изведени су лучни отвори, по два на низводној и по три на узводној страни. Сви зидови су са спољне стране дерсовани малтером.

Над јазом је постојала и дрвена подна конструкција која је била сачињена од храстових стубова и греда. Осам храстових греда се некада налазило, са улогом носача двоводне кровне конструкције која је била покривена ћерамидом.

Данас је у воденици од шест сачувано четири витла. Такође, очуван је и велики дрвени сандук за мељаву- ушур. Воденичка постројења се налазе на масивним подужним гредама уз узводни зид. Због различитих интервенција оригинална витла и корубе нису сачувани. У воденици је постојало и огњиште, али и соба за воденичара.

Izvor: wikipedia
Foto: Liber54


Одлука о утврђивању старе воденице у Деспотовцу за споменик културе: 32/2001-23

   

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник Републике Србије”, бр. 71/94),
Влада Републике Србије доноси
ОДЛУКУ
о утврђивању старе воденице у Деспотовцу за споменик културе
„Службени гласник РС”, број 32 од 7.06.2001.
 
 
Тачка 1.
Стара воденица у Деспотовцу утврђује се за споменик културе.
Тачка 2.
Стара воденица у Деспотовцу (у даљем тексту: споменик културе) налази се на територији општине Деспотовац, у центру града Деспотовца, у државној својини, на катастарским парцелама бр. 21/2, 225/3 и 23/1, КО Варош Деспотовац.
Споменик културе је подигнут тридесетих година деветнаестог века, а данашњи изглед је добио 1855. године. То је монументална приземна грађевина од камена са пет воденичких витла, двоводног крова покривеног ћерамидом и два лучна свода над уређеним воденичким јазом. Удео у власништву над воденицом имао је и манастир Манасија, од њеног настанка па све до шездесетих година овог века, тако да је она и данас позната као „манастирска воденица”.
Као значајан привредни објекат у време настанка, воденица је, са ханом поред ње срушеним педесетих година XX века, представљала жижу око које је формиран данашњи Деспотовац.
Тачка 3.
Заштићена околина споменика културе обухвата следеће катастарске парцеле: бр. 20, 21/2, 23/1 и 225/3, КО Варош Деспотовац, у државној својини.
Тачка 4.
Утврђују се следеће мере заштите споменика културе:
1) очување изгледа и стања споменика постигнутог конзерваторско-рестаураторским радовима из 1996. године;
2) ажурно праћење стања и одржавања конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;
4) забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;
5) коришћење споменика културе искључиво за намене културног, образовног или административног карактера.
Тачка 5.
Утврђују се следеће мере заштите околине споменика културе:
1) уређивање парковског простора са одговарајућим мобилијаром;
2) континуирано текуће одржавање воденичког јаза са благовременом изменом воде;
3) забрана подизања објеката трајног или привременог карактера, осим објеката народног градитељства и са етнолошким садржајем.
Тачка 6.
Ову одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.
 
 
05 број 633-1798/99
У Београду, 22. маја 2001. године
Влада Републике Србије
Потпредседник,
проф. др Жарко Кораћ, с.р.
 

четвртак, 23. децембар 2021.

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ – ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

 

XV ВЕК

Витешки Ред Змаја


Витешки ред Змаја формиран је 12.12.1408. године, а основао га је угарски краљ, каснији римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је за заштитнике изабрао светог Ђорђа и свету Маргарету,  а разлог оснивања реда је био заштита хришћанске Европе и хришћанских вредности које су биле угрожене од младе азијске цивилизације која је имала амбицију (намеру) да агресивно наметне своју веру и културу.

Двадесет четири најдостојнија европска витеза тог доба, личности високих моралних принципа, елита у најширем значењу тог појма били су чланови првог реда Змаја. Почасно место првог витеза према оснивачкој повељи – први међу једнакима – био је деспот Стефан Лазаревић, господар Србије.

Први чланови су били: Деспот Стефан Лазаревић, гроф Херман Цељски, палатин Никола Горјански, Јанош Томаш, Стибор од Стиборице, Јаков од Сент-Лаца, Јован Моровићки, Филип Сколари, Никола Сечењи, Карло Крбавски, Јанош Олшан, Петар Левој, Никола Чаки, Павле Бесењи, Павле Печујски, Михаило Надежди, Петар Перењи, Иван Горјански и Имре Перењи као секретар, канцелар.

Поред двадесет четири члана, изабрано је још витезова који би у случају смрти неког од витезова могли да ступе на његово место, али тек пошто су прошли период пробе од годину дана. Важно је још нагласити да је витешки ред Змаја био скупштинског карактера. Краљ Жигмунд Луксембуршки је желео да небески поредак преслика на земљу тако да све везано за датум оснивања реда Змаја до броја витезова који су га чинили, њих двадесет четири,  било насићено хришћанским смислом и речитом симболиком.


Симбол витешког реда Змаја био је змај са крстом на својим леђима, репом обавијеним око сопственог врата, а част да се носи такво обележје на својој витешкој опреми и застави био је, и остао, симбол највећег могућег господства (достојанства).

О позицији деспота Стефана у витешком реду:

Извод из Житија деспота Стефана

… кад је утврдио право пријатељство са западним (владарима), кад је у град по имену Будим ишао, где су се сабрали западни краљеви и друга господа код краља угарског, (који је требало да иде) у Констанцу и Рим на крунисање, деспот Стефан је изнад свих и пред свима најсветлији био и више од других видео се као месец међу звездама, и из далека свако га је (могао) опазити; сви његови савети (беху) чврсто на (свом) месту…

…Овај (деспот Стефан) имаше право да и благородним краљевима и славним витезовима додељује (витешка) одличја, тако да су се они поносили, (сматрајући да су изнад) краљевих (витезова), говорећи: „Мени деспот даде витешки чин.”


    Константин Филозоф

церемонијални мач Реда Змаја, Музеј уметности у Бечу


парадно седло Реда Змаја, Национални музеј у Будимпешти

ДЕСПОТ СТЕФАН

Autor:

© 2015 Манастир Манасија