DESPOTOVAC - NEKAD I SAD (2021)

 

Despotovac je varošica koja je uvek imala dušu,menjala se kroz vreme i postajala još lepša i toplija.

Smeštena je  u kotlini između brda Pastorka,Maćehe i Kovilovače,kojima se ogrnula kao plaštom da sačuva svu lepotu.

Svu tu lepotu koja se menjala kroz vreme,prikazaću kolažom fotografija iz vremena prošlog i sadašnjeg.

Ovaj prikaz je namenjen svima koji nose Despotovac u srcu,a prvenstveno generacijama koje dolaze.

Na ovoj kolažnoj fotografiji vidi se centar grada,sa glavnom ulicom,Zelengorom,Dugom(nekada Jankova poslastičarnica),sa druge strane je restoran(nekad Zendelova Poslastičarnica).

Ovaj kolaž predstavlja deo grada gde se nalaze Komercijalna banka,restoran Grand i šetalište.Tu se preko puta Đokine kafane nalazila  Ubavkina kuća.

Kolaž prikazuje centar Despotovca,bivšu robnu kuću TP Gornja Resava,gde je sada smešten Cane kinez.

Nekada se tu nalazila kuća Vlajka Miškovića u kojoj je bila i trgovina,a kasnije prodavnica u kojoj je radio Bora bik.

Mala kućica na uglu je kuća Žike Svilkinog,koji je prodavao novine.

Kolaž prikazuje Manastitsku(staru) vodenicu u čijoj se pozadini vidi despotovačka crkva,a ispred  omiljeni restoran Melodi.

Kolaž prikazuje centar Despotovca gde se nalazi Poštanska štedionica,Telenor,MTS i restoran sa baštom.

Nekada se tu nalazila najveća samoposluga Gornje Resave,kasnije Agrobanka i Jovićev restoran sa baštom(omiljeno mesto despotovčana).

Dok nije izgrađena zgrada gde se nalazila samoposluga,nalazila se kuća u kojoj je bio sud a zatim zadruga. 

U parkiću ispred nalazi se skluptura "MAJKA SA DETETOM" rad Angeline Gatalice(1924-2001), skluptura je postavjena 1989 godine.

Kolaž prikazuje OŠ Despot Stefan Lazarević,koja je danas jedna od najlepših škola u Srbiji.

Prva škola u Despotovcu je sagrađena 1897,a srušena je 1994 godine?!

Priča se da je stara škola bila zaštićeni spomenik kulture?.

Tehnička škola,izgradnja,staro zdanje i renovirana škola 2021 godine.

Ranije je škola nosila ime Petar Žalac.

 DZ Despotovac je renoviran 2021 godine i pretvoren u savremenu zdravstvenu ustanovu.

U prilogu Vam prilažem galeriju fotografija starog Despotovca,koje će te moçi da pogledate i evocirate uspomene👍

SAOBRAĆAJNA (NE)KULTURA U DESPOTOVCU

Despotovac je pre 40 i više godina imao nekoliko desetina automobila i saobraćajna  infrastruktura je zadovoljavala potrebe u to vreme.

Danas je u Despotovcu na hiljade automobila,ali se saobraćajna infrastruktura malo promenila.

U jutarnjim satima kada grad živi voziti automobil ulicama Despotovca je prava avantura.

Glavnom ulicom grada je je često nemoguće da se mimoiđu vozila iz suprotnih smerova,veliki broj vozila je zaustavljen na samom kolovozu,dok njihovi vlasnici završavaju svoje poslove.

Parkiranje je priča za sebe,umesto da se automobili parkiraju u smeru kako je od nadležnih obeleženo,parkiraju se kako ko stigne,na samom kolovozu ili suprotno od onog kako je obeleženo.

Česta su parkiranja i u raskrsnicama ili na pešačkim prelazima,gde je parkiranje strogo zabranjeno,zbog ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Ne poštuju se ni saobraćajni znaci,o prvenstvu prolaska, i zabrani zaustavljanja i parkiranja,što je svakodnevna pojava.

Pešaci su ugroženi,jer trotoari koji su njima namenjeni zauzimaju parkirana vozila,a oni su  primorani da idu kolovozom.

 

Majke sa malom decom koje guraju kolica, su često izložene opasnosti,jer moraju da siđu na kolovoz.

Komentari većine su,da policija ne radi svoj posao,zaboravljajući da oni ne mogu da budu svuda i u svako vreme.

Mali broj ljudi vidi svoju neodgovornost u saobraćaju,već okrivljuju nekog drugog.

Nepoznavanje saobraćajnih propisa je posebna priča,jer su mnogi došli do vozačkih dozvola na čudan način.

Zbog nepoznavanja znakova i prvenstva prolaza,mnogi ulaze u verbalne duele sa drugim vozačima,gde sam i sam bio svedok.

Da bi se nešto promenilo potrebno je da svi menjamo loše navike,jer samo tako možemo imati uređeniji i bezbedniji saobraćaj❗

U POTRAZI ZA ZLATOM NA METI SU ZAŠTIĆENA PODRUČJA

 

Канадска компанија Данди отвара рудник злата на Хомољским планинама, у производном процесу користиће и цијанид; Због јаловишта угрожени су врело Млаве, Бељаница, животињске врсте и археолошка налазишта

Поједине еколошке организације у Србији уплашене су од "новог Рио Тинта" - канадске компаније Данди (Dundee Precious Metals) из Торонта, која планира да отвори рудник злата Потај Чука - Тисница у југоисточном делу општине Жагубица на Хомољским планинама, крају који је највећи произвођач меда у Србији.

Лежиште злата пронашла је фирма коју је купио Данди, Авала ресоурцес, у брдима око села Лазнице. Тада је компанија навела да је у једној од места где се радило истраживање пронађено присуство злата од 4,3 грама по тони руде. Појас где је пронађено злато дуг је више десетина километра и протеже се од Црног Врха. Како је првобитно било најављено, почетна вредност инвестиције у овај рудник износила би 136 милиона америчких долара, а планира се да се запосли више стотина људи.

Планирана производња канадске компаније је прерада 2,5 мегатона годишње. Међутим, поједине еколошке организације страхују да ће због овог рудника бити угрожено врело Млаве, Бељаница, али и Хомољска потајница, као и животињске врсте и археолошка налазишта.

У септембру ове године Министарство грађевинарства је објавило јавни увид Просторног плана посебне намене за експлоатацију злата за ово подручје, највећи део будућег рудника заузимају шуме и шумско земљиште, више од половине односно 54 одсто, пољопривредно и остало земљиште 35 посто, сама зона рударске активности 3,6 одсто и грађевинска подручја насеља 1,3 посто. Просторни план обувата укупну површину око 292 квадратна километара.

Планирано је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада ће се вршити методом лужења. Након седам година експлоатације, планирано је да затварање рудника и рекултивација земљишта траје годину дана. Сам комплекс рудник имаће поред копова и постројења и одлагалиште јаловине. Постројење за лужење на гомили ће захтевати површину од 36 хектара за прераду оксидног и прелазног типа руде, а поред овог планира се и систем за дробљење руде.

Врело Млавe

Користиће цијанид у производном процесу

Оно што највише брине људе је АДР постројење у којој ће се налазити главна процесна опрема, а у самом процесу користиће се, како наводи Просторни план, цијанид.

Управљање, транспорт, складиштење и употреба цијанида биће у складу са „Међународним кодексом за управљање цијанидом“ како би се осигурала потпуна безбедност и заштита животне средине, тврде у Просторном плану.

„Према ЕУРОМИНЕС (Европска асоцијација за рударство), у глобалној перспективи, већина злата се добија помоћу цијанидизације. Такви процеси се користе више од 100 година да би се побољшали резултати прераде и елиминисала потреба за амалгамизацијом (спајањем) живе. Цијанид је супстанца која има способност да извлачи злато и сребро из руде у врло ниским концентрацијама. Процес лужења (испирања) укључује стварање комплекса злата и цијанида и употребу активног угљеника за везивање комплекса злата“, наводе у овом документу.

Тврде и да је употреба цијанида у екстракцији злата и његовој преради код издвајања из руде „најчешће примењиван метод у рудницима Европе“.

„На глобалном нивоу, употреба цијанида у индустрији племенитих метала примењује се у 400 постројења за прераду у свету, од којих је већина рудника са применом високе технологије и налазе се већим делом ‘напредним’ земљама као што су САД, Шведска, Финска, Аустралија и Канада. Савремена технологија користи цијанид за производњу племенитих метала искључиво у затвореном систему и читав процес екстракције се континуирано и у потпуности прати дигитално. ЕУ овакав производни процес сматра најбољом доступном техником, са врло строгим стандардима за производни круг и постројења за лужење“, истичу у Просторном плану.

Када се говори о јаловишту, наводи се у Просторном плану да је депонију неопходно обложити како би се подземне воде заштитиле од испирања метала и киселине из процеса лужења.

„Текући радови на испитивању киселости јаловине показују да за мање од 10 одсто узоркованог материјала постоји вероватноћа за стварање киселине. За јаловину која ствара киселину неопходна је обложена подлога, а отицање воде захтева хемијску обраду пре испуштања у околину“, додаје се у документу.

На одлагалишту за јаловину на Брду Бигар биће могуће сместити до седам мегатона јаловине која ствара киселину. Постројење се може проширити како би евентуално у будућности могло да опслужује и постројење за прераду сулфидног типа руде, које није актуелно у овој фази развоја рудника.

Бељаница

Еколошки ризици, на удару рак камењар

Најважнији ризици развоја рудника по животну средину су исти они који се појављују и код других рудника злата и обухватају заштиту водотока, подземних вода и биодиверзитета, затим смањење трајних последица рударења, као и ризика везаних за откуп земљишта и других непокретности, утицај рудника на суседна насеља и друго, наводи се у Просторном плану посебне намене.

„У Стратешкој процени утицаја биће елаборирани значајни утицаји Просторног плана на животну средину како би приликом израде Просторног плана били интегрисани принципи заштите животне средине и одрживог развоја… Отварање рудника ће имати утицај на стање река и потока на локалитету“, наводи се у Просторном плану и додаје:

„С обзиром да транспорт и употреба хемијских реагенаса у процесу лужења руде на депонији (гомили) представљају потенцијалне ризике за квалитет површинских и подземних вода, у примени ће бити обавезе из домаћих и међународних пропозиција, које прописују стандардне праксе за заштиту заједница и животне средине током транспорта и специфичне захтеве у вези са руковањем, складиштењем, коришћењем за рад, одлагањем и повлачењем реагенса из употребе.“

Отварање рудника ће довести до губитка станишта, укључујући и неколико километара речног станишта, што ће утицати на биодиверзитет, наводи се у документу.

„На локалитету живи поточни рак (рак камењар) који је осетљив на низак водостај, брзину водотока и погоршање квалитета воде. Потребно је предузети одговарајуће мере заштите од утицаја пројекта на ову и друге заштићене врсте“, додаје се.

У оквиру процеса затварања рудника, рударска постројења ће бити затворена и размонтирана, а рељефни облици уклопљени у природни амбијентм, наводи се у документу и додаје да ће вегетација бити обновљена коришћењем компатибилних (претежно аутохтоних) врста.

(Нова.рс)

SVA ZLA NA JEDNOM MESTU😥

 

Despotovac nekada mirna i lepa varošica,sa epitetom ekološki  najlepšeg mesta,danas je ugrožen ekološkim nedaćama.

Biser među rekama Resava je stavljena u cevi,za potrebe MHE-Stenjevac,a njeno korito gde je nekada plivalo jato riba,sada je suvo.

Reku su pregradili nerazumni ljudi čija je pohlepa nadvladala razum,uništavajući reku i život u njoj.

Nekada najlepši kanjon Resave između Vodne i Stenjevca,gde su se okupljali mnogobrojni ribolovci i izletnici,sada je uništen.

Na Beljanici jednoj od najlepših planina Srbije,u čijem je sklopu i jedinstvena prašuma Vinatovača sa stoletnim bukovim stablima,je takođe ugrožena.

Opet pohlepa i beskrupuloznost pojedinaca uništava planinu,sekući neplanski 

bukova stabla koja su tu rasla stolećima.

Najugroženije su šume koje su vraćene manastirima,gde posle seče ostaje sablasna čistina.

I to nije sve sto čeka Beljanicu,u najavi je nova nedaća,otvaranje rudnika zlata, koje bi se izvlačilo cijanidom,jednim od najačih otrova.

 Svim nedaćama tu nije kraj,u samoj varošici Despotovac stanovništvo je ugroženo nemarnim radom kamenoloma "Kovilovača".

Pomenuti kamenolom takođe bezkrupulozno ne obraćajući pažnju da li svojim  nemarom ugrožava nekog,nastavlja dalje kao da ničeg nije bilo.

Naime problem je u tome sto se kamenolom ne pridržava osnovnih ekoloških standarda,stvarajući buku radom mašina i miniranjem,nekoristeći prskalice podiže prašinu nad varošicom,koju udišu njeni stanovnici.

Zbog takvog nemara jer se kamenolom nalazi nekoliko stotina metara od centra mesta,povećan je broj respiratornih oboljenja.

Interesantno je takođe pomenuti da se kamenolom nalazi na nekoliko stotina metara od vrtića,osnovne i srednje škole.

I opet je Resava u svom donjem toku ugrožena,jer "Kovilovača" ispirajući agregat kamena ispušta otpadne vode direktno u reku,gde naslage od ispiranja betoniraju reku i unistavaju sve živo u njoj.

Odgovorni pojedinci i ekološko udruženje su podnosili prijave da se reši problem "Kovilovače"oko ugrožavanja stanovništva i reke,ali je sve ostalo bez odgovora.

Ako znamo da imamo rapidan pad stanovništva Opštine, da sredinom 2020 godine imamo oko 14000 stanovnika,bez onih koji su u inostranstvu(oko 5800).

Da ćemo po projektovanoj prognozi 2024 godine u Opštini imati oko 11500-12500 stanovnika bez onih koji su u inostranstvu.

Takođe zabrinjava i prosečna starost stanovništva Opštine, koja iznosi 47godina.

Sve je to čemer koji nas iz jeda i ne obećava svetlu budućnost.

Pitam se šta ćemo svi mi ostaviti pokolenjima koja dolaze posle nas,možda sramotu,ravnodušnost i kukavičluk?!